OldschoolHr forum
Ostalo => Povijest auto industrije => Autor teme: Looka-zg - 16 Veljače, 2014, 12:07:45
-
Zahvaljujem kolegi Charliu na pisanju doticnih clanaka, posto mislim da je zanimljivo i vezano za tematiku OldSchoolHR foruma, pa eto nebi bilo fer, a da ne podijelim ovo sa vama ... preuzeto sa autici.net by Charlie
-----------------------------------------------------------------------------------
Gläser Karosserie
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d2/Gl%C3%A4ser_Treffen_Dresden_Juni_2010_Bild_10.jpg)
1864.godine osniva Carl Heinrich Gläser (1831 – 1902) na adresi Rampischen Str. broj 6 u Dresden-u radionu za izradu kočija i sanki za konjsku upregu. Nakon njegove smrti, sve poslove preuzima njegov zet Friedrich August Emil Heuer (1857 – 1934), kasnije zajedno sa svojim sinovima, sve do 1945.godine, kad u tadašnjom (poslije podjele Njemačke) DDR-u tvornicu preuzima komunistička vlast i preimenuje ju u VEB Karosseriewerk Dresden (KWD).
Jedan od njegovih sinova, Erich Heuer, pokušava u zapadnom djelu podeljene Njemačke, u Bavarskom Oberpfalzu nastaviti proizvodnju, ali tvornica zauvijek zatvara svoja vrata 1952.godine.
Razni oblici Gläser-ovih kočija i sanki zbog visokog kvaliteta izrade brzo dobijaju renome vrsnog proizvođaća, da bi već 1865.godine dobio od samog kraljevskog ureda za uzgoj rasnih konja, za kraljevu konjušnicu Marstal, poveću naruđbu za razne kočije i sanke.
To je bio početak razvoja iz male radione u najznačajniju tvornicu za izradu drvenih karoserija u Njemačkoj sve do kraja drugog svjetskog rata. Naime, u njegovoj radioni sami su oblagali tekstilom i kožom izrađene kočije i karoserije, pa su zbog takve proizvodnje zu vrhunski kvalitet nudili i pristojniju cjenu (pristojniju za bogate, da se razumemo).
Njegov zet, koji se već 1885.godine oženio sa Carl Heinrich-ovom kćeri, imao je samostalnu radionu, u biti kovačnicu za izradu svih metalnih karoserijskih djelova u Radebergu blizu Dresden-a, pa je to bila odlićna kombinacija za partnerstvo u poslu.
Tako Friedrich August Emil Heuer već godine 1898. polako preuzima oblikovanje i kontrolu izrade, da bi od godine 1902. preuzeo cjelokupno vođenje sad već male tvornice i postaje najznačajnija osoba u razvoju firme Gläser-Karosserie GmbH.
Naime on je bio prvi, koji je drveni skelet karoserije obložio sa metalom (željeznim limom) te po sistemu Weymann patenta obložio raznim tekstilijama ili kožom unutrašnjost. Tako je bilo sve do sredine tridesetih godina XIX, vjeka, kad vodeću ulogu u izradnji automobilskih karoserija preuzima u Njemačkoj Ambi-Budd (o njima u nastavcima pregleda) sa svojim naprednim samonosećim karoserijama izrađenih u cjelini od metala, koje su bile čvršće a prije svega – jeftinije i sa mogućnošću velikoserijske izrade pomoću ogromnih presa. Neki kažu, da tada automobili polako poćinju da gube svoju "dušu", no ne bi se potpuno složio time
Kod Gläser-a nijedna želja nije bila nemoguća, pa su tako radili karoserije tipa Phaeton, Coupe, Landaulet, Limousine, Pullman te Cabriolet. Kasnije i u metalnim izvedbama, ne samo drvenim. Naime, oblikovni biro, koji je osobno nadgledao i vodio Heuer bila je poznata po tadašnjim izuzetno čistim, elegantnim i prestižnim linijama karoserije.
Poslije njegove smrti samostalno vodenje tvornice (do tada su bili u tvornici zaduženi za razne proizvodne procese) preuzimaju njegovi sinovi, Georg i Erich. Posebno Georg postaje vrsni karoserijski dizajner, da bi usled storniranja velike naruđbe od strane General Motorsa godine 1932. napravio samoubistvo, da bi tako tvornicu do njezinog konačnog kraja, vodio Erich.
Sve do 1945.godine, radili su razne oblike karoserija od drveta ali i metala u manjim serijama, za sljedeća velika imena automobilizma:
Adler, Alfa Romeo, Aston Martin, Audi, Austro-Daimler, BMW, Bugatti, Buick, Cadillac, Chevrolet, Chrysler, Citroen, Dixi, Dux, Elite-Werke, Faun, Ford, Hanomag, Hansa (Borgward), Hispano-Suiza, Hudson, Horch, Isotta Fraschini, Lancia, Lincoln, Marmon, Maybach, Mercedes-Benz, Minerva, Nacke, NSU-Fiat, Opel, Packard, Pilot-Wagen AG, Presto, Protos, Rohr, Škoda, Steiger, Steyr, Stoewer, Wanderer.
Nekoliko karoserija u slikama
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Steyr_220_Glaeser_Sport_Cabriolet_1937_-_1.jpg/220px-Steyr_220_Glaeser_Sport_Cabriolet_1937_-_1.jpg)
Steyr 220 Gläser Sport Cabriolet 1937
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/18/Horch_951_A_Pullman-Cabriolet3.jpg/220px-Horch_951_A_Pullman-Cabriolet3.jpg)
Horch 951 A Pullman-Cabriolet 1937 (nekadašnje službeno vozilo Njemačkog ambasadora u Argentini)
(http://media-cache0.pinterest.com/upload/104568022568456517_LVlQNmip_c.jpg)
Maybach SW38 Cabriolet 1938
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/MHV_Austro_Daimler_ADR_1928_01.jpg/220px-MHV_Austro_Daimler_ADR_1928_01.jpg)
Austro-Daimler ADR 1928
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/26/1928_Minerva_AK_32_CV_landaulette_fr3q.JPG/220px-1928_Minerva_AK_32_CV_landaulette_fr3q.JPG)
Minerva AK 1927
-
(http://www.fomcc.de/fordsetzung/04_1/abp_logo.jpg)
Arthur Müller Bauten und Industriewerke (AMBI) bila je Njemačka kolarska radnja, na koju je 1926.godine bacila oko Američka firma Edward G. Budd Manufacturing Company iz Troy, Michigan, specializovana za izradnju vagonskih kompozicija za podzemnu željeznicu iz nerđajućeg ćelika,.te su zajedno otvorili na napuštenim halama Rumpler Werke (koja je u prvom svjetskom ratu proizvodila avione za Njemačku, Bugarsku te Otomansku armiju) na aerodromu Johannisthal novu firmu Ambi – Budd – tada vrhunsko opremljen pogon sa presama, specializovanu za izradu automobilskih karoserija od ćelika.
Da bi osigurali garantovane naruđbe, dio dionica nove tvornice koja je bila podeljena u razmjeru 51% Ambi a 49% Budd, u iznosu od 26% prodaju automobilskoj tvornici Adler.
Budd je tehnološki postupak izrade čelićnih automobilskih karoserija (koncern Budd je u Americi već bio priznati proizvođać raznih karoserijskih oblika za razlićite namjere) preneo u Njemačku, jer je pravilno osjetio, da su automobilske karoserije izrađene od drva te obložene limom, koje su tada većinom upotrebljavali Njemački proizvođaći automobila u zatonu.
Izrada drvenih karoserija bila je skoro u cjelini dugotrajan rućni rad, a nova tvornica sa 800 radnika izbacila je iz svojih presa 200 karoserija dnevno. Prvi Adlerov automobil sa tom karoserijom bio je njihov model Standard 6 te sa istom karoserijom i model Cyklon 9/40, da bi ubrzo došle naruđbe iz NSU i Ley tvornica.
Naime, radili su i čelićne okvire tako za motocikle kao i za bicikle.
Godine 1928. Ambi – Budd kupuje jedan od Lindner-ovih pogona u Ammendorf-u, kao i tvornicu Deutschen Industriewerke AG u Spandau-u kod Berlina, koja je radila željezne brodske konstrukcije. Tako se broj zaposlenih povećao na 2.500 radnika i ubrzo pristižu velike naruđbe prije svega od strane Ford-a za njihove velikoserijske modele automobila, kao i od BMW-a te Hanomag-a.
1930.godine osim limuzinskih ćelićnih karoserija poćinju i sa proizvodnjom kabriolet oblika karoserija, a neke od tih radili su u kombinaciji sa starim postupkom izrade karoserija (drvo – lim).
1936.godine Ambi – Budd Karosserien poćinje sa izradom karoserija osobnih vozila za potrebe Njemačkog Wermacht-a, koji su se dorađivali u pogonima Horch, Opel Brandenburg te u Ford-ovim tvornicama u Köln-u.
Za vrjeme drugog svjetskog rata Ambi – Budd među ostalim radi i vozila za Volkswagen i to VW Typ 82 – Kübelwagen kao i Typ 166 – Schwimmwagen. Uz to izrađuju i postolje za protiv tenkovski top sPzB 41 kalibra 280 mm.
Poslije završetka drugog svjetskog rata, tvornica pripada istoćnom bloku Njemačke, koju Sovjeti u potpunosti demontiraju. Kalupi za presanje automobila BMW 321 i 326 prebacuju se u istoćnonjemačku tvornicu Awtowelo u Eisenach, gde poćinju sa proizvodnjom automobila sa oznakom EMW 321 te 340.
Alat za izradu Ford Taunus-a odlaze na zapad Ford-u, a sve ostalo prenosi se u daljnu upotrebu za potrebe Sovjetskog saveza.
Danas tvornica pripada ThyssenKrupp koncernu pod imenom ThyssenKrup Budd Company.
Njihove karoserije u slici
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c9/MHV_Adler_Standard_6S_1928_01.jpg/220px-MHV_Adler_Standard_6S_1928_01.jpg)
Adler Standard 6
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fb/Pioneer_Zephyr%2C_observation_end.jpg/220px-Pioneer_Zephyr%2C_observation_end.jpg)
panoramski zadnji vagon Zephyr - 1934
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/E_at_W4.jpg/220px-E_at_W4.jpg)
New Yorker Type R32
(http://www.fomcc.de/fordsetzung/04_1/dodge.jpg)
prvi Dodge sa potpuno čelićnom Budd karoserijom
(http://www.fomcc.de/fordsetzung/04_1/lincoln_zephyr.jpg)
Lincoln Zephyr
-
(http://www.oldtimer.400.pl/ALLEMANO/Allemano-logo.jpg)
Serafino Allemano otvorio je svoju autolimarsku radionicu za popravak automobila u Italjanskom Torinu 1928.godine, da bi 1935.godine predstavio svoju vlastitu kreaciju na bazi Fiat-ovog podvozja i motora. Zbog inovativnih linija ubrzo poćinje suradnju sa Fiat-om i Lanciom. Poslije drugog svjetskog rata za neko vrjeme prestaje sa izradom unikatnih karoserija, koje su rađene u vrlo malom broju i to povećini po osobnoj naruđbi kupaca a i spomenutih tvornica, ali potaknut insistrianju te motivacijom svoga nećaka Maria, nastavlja sa izradom raznih karoserija. Allemano je svoje karoserije sam dizajnirao a dosta njih je napravljenih pomoću Giovanni Michelotti-a. Kako su na tržište sve više dolazile nove, takozvane samonosne (ponton) karoserije, sve teže je bilo dobiti individualne naruđbe, pa Allemano zauvjek zatvara vrata svoje karoserijske radione 1965.godine.
Suradnja sa Fiat-om:
za tu tvornicu, Allemano je izradio nekoliko Coupe te Cabrio karoserija na bazi Fiat-ovih modela 600, 850, 1100. Od toga tri primjerka Fiat 1100TV Spider napravljena su po Michelotti-ovoj ideji a izrađeni kod Allemana u Torinu. Isto tako Allemano je radio na obliku nekih modela Abarth-a, posebno Abarth 750, kao karoserije za Lancia Aurelia te Alfa Romeo 6C 2500. No, sve te karoserije izrađene su bilo u jednom primjerku, odnosno u vrlo malim serijama. Naime, Allemano je karoserije izrađivao rućno (znaći na drveni blok oblika konaćnog proizvoda, stavili su lim te rućno pravili oblik u grubom stanju, koji se dalje rućno pripremao u konaćni oblik).
(http://www.oldtimer.400.pl/ALLEMANO/Abarth_750_Allemano_Spider_s2.jpg)
Abarth 750 Allemano
Suradnja sa Ferrari-em
1948.godine, Allemano dobija naruđbu od samog Enza (znate kojega), da bi na osnovi njegovog 166 Sport izradio posebnu karoseriju. Tako nastaje Ferrari 166C Berlinetta Allemano. Kod samo dva napravljena primjerka Allemano produžuje međuosovinski razmak, jednoga izrađuje kao Spyder a jednoga u Coupe izvedbi. Ferrari je obadva modela upotrebljavao za utrke, a za volanom tih dvoje Allemano-vih kreacija menjali su se asovi kao Clemente Biondetti, Bruno Sterzi, Nando Righetti, da bi Stefano La Motta 1950.godine sa Spyder-om imao nesreću gde je izgubio život, a automobil koji je bio potpuno uništen, nikada nisu obnovili.
(http://www.oldtimer.400.pl/ALLEMANO/Allemano_Ferrari_166C_Berlinetta_S_1948.jpg)
Ferrari 166C Berlinetta Allemano
Suradnja sa Maserati-em
suradnja sa tim proizvođaćem po mišljenju mnogih, Allemano je napravio svoj najljepši model – to je Maserati 5000 GT, kojih je napravljeno samo u 22 primjerka u Coupe i Cabrio izdanju.
Maserati-a 5000 GT, bio je u biti cestovna priredba trkaćeg modela 450S, a sa tim modelom Maserati je želio dostići interes kod zahtjevnijih kupaca sportskih automobila za cestovnu upotrebu. Model je prvi put prikazan na Torinskom autosalonu 1961.godine a prvi je imao neslužbenu oznaku Indianapolis, na uspomenu na Maseratijeve pobede na toj utrci godina 1939. te 1940. Iste godine Allemano izrađuje četiri karoserje, 1962. dvanaest, 1963.još četiri da bi1964.godine izradio još samo dva.
(http://www.oldtimer.400.pl/ALLEMANO/Allemano_Maserati_5000GT_103-046_1962.jpg)
Maserati 5000 GT Coupe Allemano
(http://www.oldtimer.400.pl/ALLEMANO/Maserati_5000GT_spider_Allemano-1961.jpg)
Maserati 5000 GT Spider Allemano
Inaće, Allemano je izrađivao posebne karoserije i za Aston Martin-a, Panhard-a, Renault-a, Volv-a, Citroen-a, Jaguar-a te ATS-a.
(http://www.oldtimer.400.pl/ALLEMANO/Allemano_Citroen_2CV.jpg)
Citroen 2CV Allemano
(http://www.oldtimer.400.pl/ALLEMANO/Allemano_ATS.jpg)
ATS 2500 GT
(http://www.oldtimer.400.pl/ALLEMANO/Alfa_Romeo_6C_2500S_Coupe_Allemano-1948.jpg)
Alfa Romeo 6C 2500 coupe Allemano
(http://www.oldtimer.400.pl/ALLEMANO/Allemano_Aston_Martin_DB2-4_Coupe_1953.jpg)
Aston Martin DB2/4 Allemano
(http://www.oldtimer.400.pl/ALLEMANO/Jaguar_XK150_Allemano-1958.jpg)
Jaguar XK 150 Allemano
(http://www.oldtimer.400.pl/ALLEMANO/Allemano_Panhard_Dyna_X86_Coupe_1951_01.jpg)
Panhard Dyna X86 Coupè Allemano
(http://www.oldtimer.400.pl/ALLEMANO/Allemano_Renault_Dauphine_Cabriolet_1960.jpg)
Renault Dauphine Cabriolet Allemano
(http://www.oldtimer.400.pl/ALLEMANO/Volvo_Elisabeth_Allemano-1953.jpg)
Volvo Elisabeth Allemano
-
(http://farm8.static.flickr.com/7062/6986560945_81eaeba920_m.jpg)
1898.godine Willy Erdmann u Berlinu otvara svoju radionu za izradu kočija za konjsku spregu u koju finansijski ulazi trgovac automobilima Eduard Rossi 1906.godine.
Od tog trenutka dalje radiona, koja je ubrzo postala manja firma, se specializira iskljućivo za izradu automobilskih karoserija po individualnim naruđbama pojedinih kupca, kao i nekih tvornica za svoje kliente.
1909.godine Rossi umire nesrećnim slućajem, te se Erdmann potpuno povlaći iz firme, koju preuzima Friedrich Peters, njihov dotadašnji glavni upravitelj finansijama te vođa knjigovodstva u firmi.
Za vrjeme prvog svjetskog rata firma je izrađivala prije svega karoserija za sanitatna vozila, kao i njihovu popravku, da bi se između 1920. – 1930. ih godina specializirala iskljućivo za izradu najluksuznijih automobilskih karoserija u ono doba.
Izrada je bila potpuno rućni rad, pa je tako 200 zaposlenih u firmi izradilo samo dvije do tri karoserije za tjedan dana.
Naravno, to je povuklo za sobom i izuzetnu cjenu, pa su si njihove karoserije mogli priuštiti samo ili vrlo bogati pojedinci ili velike tvornice.
Uz izradu ekskluzivnih automobilskih karoserija, Peters-u je uspjelo pridobiti i eksluzivno zastupstvo Rolls-Royce-a te Bentley-a za cjelokupno Njemačko tržište.
Njihove vrhunske automobilske karoserije po osobnoj naruđbi imali su u posjedu tako Irački kralj, kao i princ Bernhard od Nederlanda (Nizozemske).
Izrada je bila ovisna u potpunosti od pojedinaćnih zahtjeva, od tapecirunga do boje, kao i opreme, pa je tako cjena pojedinih izrađenih karoserija, na želju kupca na koji se automobil montira, bila poznata tek poslije konaćnog završetka karoserije i zadovoljstvo narućioca.
Godine 1933. Peters preuzima u vlastništvo Erdmann & Rossi-a firmu Wagenfabrik Jos. Neuss isto tako iz Berlina, pa proširuju svoju proizvodnju i na ostale tipove karoserija.
Kad 1937.godine Friedrich Peters umire, rukovođenje firmom preuzima njegov brat Richard, da bi poslednja ekskluzivna automobilska karoserija izrađena 1949.godine bila za Maybach tip SW 42, kada Ermann & Rossi zauvjek zatvara svoja vrata za izradu automobilskih karoserija, bez poznatoga razloga, jer firma je imala naruđbe za dalju proizvodnju.
Od te godine dalje, firma još danas ima svoju manju radionu, ali iskljućivo za popravke karoserija, kao recimo malo bolju autolimarsku radnju, kojom upravljaju nasljednici Richard Peters-a.
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Maybach-Limousine.jpg/220px-Maybach-Limousine.jpg)
Maybach SW 42
(http://farm9.static.flickr.com/8201/8174665830_e81a49e8c6_m.jpg)
Rolls&Royce Wrath Coupe Erdmann&Rossi
(http://media.classi-car.de/uploads/photos/cache/Audi_225_Front_Roadster_Erdmann_und_Rossi(1)GMJ_display.jpg)
Audi 225 Front Roadster Erdmann&Rossi
(http://www.n24.de/media/import/autonews/autonews_20090717_15/24820_1247822207005.jpg)
Horch 853 Erdmann&Rossi
(http://sinsheim.technik-museum.de/gallery2/main.php?g2_view=core.DownloadItem&g2_itemId=1642&g2_serialNumber=4)
Mercedes S Erdmann&Rossi
(http://www.rmauctions.com/images/rmteam/mikefairbairn/highlight/1930Mercedes-BenzSS_01.jpg)
Mercedes-Benz SS Roadster Erdmann&Rosii
(http://farm8.staticflickr.com/7134/7833328630_f30bff2e3a_z.jpg)
Mercedes 500K Cabriolet Erdmann&Rossi
-
(http://www.auto-logo.info/logo/f/figoni&falaschi.jpg)
Figoni i Falaschi (pravilan izgovor: Fižoni i Falaski) radili su najekstravagantnije karoserije onog doba, karoserije koje i dandanas kod nekih prouzrukuju uzdahe divljenja, a kod drugih ne baš neku simpatiju.
Bilo kako bilo, u Italiji 1894.godine rođeni Giuseppe Figoni sa svojih tri godina roditeljima se preseljava u Francusku, u Pariz. Od tada Giuseppe-a primenuju u Joseph-a. Sa svojih 14 godina odlazi da ući kolarski i limarski zanat u firmu Carrosserie Automobilie u kraju Boulogne-sur-Seine u blizini Pariza.
Kad zapoćinje prvi svetski rat prostovoljno se javlja u Francusku vojsku te preuzima Francusko državljanstvo. Nakon povratka iz rata nastavi sa radom, ali nezadovoljan samo popravljanjem konjskih kočija i rjetkih automobila, godine 1921. otvara vlastitu radionu koju, zanimlivo, imenuje "Carrozzeria Figoni" i specializuje se izkljućivo za izradu automobilskih karoserija te u manjoj mjeri i njihovih popravka.
Ubrzo stiže renome vrlo dobrog autolimara a o njegovoj spretnosti oblikovanja metala dostiže I uši automobiskih proizvođaća, prije svega onih, koji su radili maloserijska vozila. Figoni je bio u svojem radu perfekcionista, kojemu je bio najveći neprijatelj vetar, pa je kreirao karoserije zaobljenih oblika I ekstravagantnog izgleda. Bio je pionir u korišćenju modela u omjeru 1:1 napravljenog od drveta za izradu svojih karoserija od lima ili aluminija. Isto tako bio je pionir kod uvažavanja zraćnog otpora na karoseriju a prije svega mućilo ga je kako zatvoriti toćkove a da se zbog eventualnog njihovog menjanja (što je u ono doba bilo sastavni dio svake vožjnje sa automobilom) ne rastavlja pola auta.
Zvali su ga karoserijskim kiparom, jer su njegove kreacije više lićile na vrhunske skulpture, a ne na one četverouglaste kutije sa četiri toćka koje su zvali autom. Obsjednut perfektnim linija, osobito mu iz glave nikako nije izlazila kišna kap sa svojim najaerodinamićnim poznatim oblikom, pa ju je htio ugraditi i u svoje karoserije.
Prve veće uspjese sa svojim karoserijama Figoni doživljava u godinama 1932.-1933 kada na 24 satnoj utrci u Le Mans-u pobjeđuje Alfa Romeo sa njegovom karoserijom. 1934.godine u kontakt sa njim stupa Emile Delahaye, koji
kod njega narućuje karoseriju za njegovog Delahaye 18 CV Superluxe, da bi sa Figoni-jevom karoserijom automobil u 48 sati srušio sve rekorde na trkaćoj stazi u Montlhéry-u.
Od toga trenutka zapoćinje jedna duga i prijateljska suradnja između Figoni-a i Delahaye-a, koja je automobilizmu dala jedne od ako ne svima najlepših, onda skoro sigurno najneobićnijih automobila u povjesti automobilzma.
I tako jednoga dana 1935.godine u Figon-jevu radionu (sada već renomiranu sa naruđbma firmi kao što su Bugatti, Renault, Delage, Panhard, Alfa Romeo) u nju ulazi Ovidio Falaschi, Italijanski biznismen sa pravim nosom za novac, posao ali i ljubitelj automobila.
Predlaže Figoni-u da stupe u partnerstvo sa zaista visokim novćanim ulogom sa strane Falaschi-a koju bi uložio u njegovu radionu i tako mu omogućuje nezavisnost i slobodu kreativnosti kod izrade svojih karoserija.
Naime – naruđbe jesu stizale, posao je dobro tekao, ali te su naruđbe bile vezane na želje narućioca. Figoni nije mogao do kraja unesti svoje fantazije u te karoserije, iako su sve njegove karoserije već tako i tako bile nešto posebno.
No, to mu je sad omogućio Falaschi i Figoni odmah preimenuje svoju radnju u Figoni & Falaschi, da bi već 1936.godine zapanjili automobilski svjet na Pariškom autosalonu sa svojom vlastitom kreacijom sportskoga dvosjeda na bazi Delahaye-a.
Princ Ali Khan bio je tako impresioniran sa njime, da odmah kupuje automobil na samoj izložbi, za ono vrjeme nevjerovatno visokim iznosom za jedan automobil – 150.000 tadašnjih franaka (!), pa tako postaje taj, samo u jednom primjerku izrađeni sportski dvosjed jedan od najskupljih automobila na svjetu.
-
1938.godine Figoni & Falaschi predstavljaju drugu prekretnicu u automobilskom svjetu - model "goutte d`Eau" ili "kap vode", osnovan na bazi Talbot Lago T150 C dizajniran u obliku kišne kapi.
Figoni sa tim modelom konaćno ostvaruje svoje snove - auto koji ima besprjekornu aerodinamiku. Sa tim modelom, Figoni je ušao u istoriju tvoraca karoserija, a zapoćinje i plodna suradnja sa Talbot-om (za kojeg je inaće kućni kreator bio Lago).
Poslije drugoga svjetskoga rata tržište sa skupim superluksuznim automobilima polako ali sigurno umire, pa se Figoni & Falaschi bave maloserijskim izradama karoserija za Simcu, Citroena tu i tamo još pokoju ekskluzivnu karoseriju za dugogodišnjeg narućioca i bliskog prijatelja Delahaye-a, ali prijeratna takozvana Belle Epoque automobilizma se neizbježno mjenja, tako u oblicima kao u izradi karoserija, te 1956.godine ta jedna od najekstravagantnijih karoserijskih radiona zauvjek zatvara svoja vrata.
Nekoliko skulptura na toćkovima
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/8f/1939_Delahaye_Type_165_Figoni_%26_Falaschi.jpg)
Delahaye Type 165
(https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTE7qeyFAcPbzHrNlWlSNlXEqwJudwjUutQVg8dJTwVAQ2cx0iKbw)
Delahaye Type 135
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0a/Talbot_Lago.jpg/640px-Talbot_Lago.jpg)
Talbot Lago T150 C
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5a/1950_Talbot_Lago_T26.JPG/320px-1950_Talbot_Lago_T26.JPG)
Talbot Lago T26
-
izostavljene je još jedan slavni švabo...
Wilhelm Karmann GmbH
http://en.wikipedia.org/wiki/Karmann
-
Odlična tema!
-
decki ima toga jos, budem nastavil ... bas zato kaj si je kolega Charlie dal truda, moral sam to podijelit sa vama :friends:
-
(http://www.karmann1952.de/assets/images/badge.gif)
Karosseriewerke Joseph Hebmüller & Söhne – ukratko Karosserie Hebmüller bila je najprije radionica za izradu kočija i opreme za jahanje (sedla, potkove, opremu...) koju je 1889.godine poslije preuzimanja kolarske radnje u stećaju ustanovio Joseph Hebmüller (1865 – 1919) u gradu Barmen.
Sam Joseph bio je rodom sa nekog seoskog imanja u nekadašnjoj istoćnoj Prusiji i bio je izućeni kolar. Kao mladić dolazi na rad u neku kolarsku radionu u Elberfeld, da bi nezadovoljan otišao kao majstor na rad kod Wagenbauer Sauer u Barmen, koji ide ubrzo poslije njegovog dolaska u stećaj i preuzima ju Joseph.
Radionicu je vodio u porodićnom duhu – imao je ćetiri sina – a zapošljavao je deset radnika. Među njegovim radnicima bio je i Friedrich Ebert koji tokom godina i ulazka u politiku, postaje prvi prijedsednik Weimarske republike.
No, kako su Hebmüller-ovi sinovi bili izućeni kolari, sedlari i kovači a jedan je bio trgovac, pa je sa povećanjem posla uskoro zapošljavao već dvadeset radnika.
Nakon njegove smrti sinovi odlučuju prestati sa dotadašnjim poslom, jer su pravilno razmišljali, da budućnost kod prijevoza nije u konjima nego u automobilima, pa radionicu potpuno preuređuju za izradu automobilskih karoserija. U taj novi posao uložili su sav vllastiti novac koji im je bio na raspolaganju i njihova prva vlastita karoserija našla se na osnovi Fiat-ove limuzine. Nije poznato, koji je to model bio, ali oćito je zapeo za oko nekomu iz Ford-a, pa su poćeli sa izradom djelova a i cjelih karoserija za Ford-ov model T.
Posao je brzo prerastao poćetne kapacitete, te već 1924.godine u gradiću Wülfrath-u odkupuju manju tvornicu za izradu automobila koja je otišla u stećaj, od vlasnika Wilhelm Körting-a.
Pogon jednostavno zovu Werk II, da bi ubrzo otvorili i treći pogon sa imenom Werk III. Tada nisu bili više mali manufakturisti, nego već prava tvornica za izradu automobilskih karoserija te dobijaju naruđbe od Austro-Daimler-a, Belgijskog F.N-a te Dürkopp-a iz Bielefelda, koji je radio šivaće mašine, motocikle, automobile i vatrogasna vozila. Za njih su radili unikatne karoserije po naruđbi kao i manje serije.
Zbog jeftinije radne snage postaju ta dva pogona srce tvornice a u prvoj radionici u Barmenu ostaje samo reparaturna radiona. Tako 1930.-ih godina postaju redovni dobavljaći karoserija za Ford te Opel, za kojeg izrađuju kabriolete i sportske automobile.
Ali zasigurno je najznaćajniji te najpoznatiji proizvod Hebemüller-a bila izrada kabriolet karoserije za prvog Volkswagna Type 1. Taj se oblik toliko dopao rukovodstvu VW-a, da su sa njima podpisali ugovor, da rade karoserije samo za njih.
Poslije 2.svjetskog rata 1948.godine Hebmüller izrađuje tri prototipa kao kabriolet dvosjed sa krovom koji se potpuno sakrio u zadnjem kraju auta i sa elegantno zakruženom boćnom linijom. VW odmah narućuje 2.000 karoserija.
Uprkos visokoj cjeni od 7.500 DM, automobili su unapred rasprodati, iako su bili na volju samo u kombinaciji crno/crvene i crno/beige boje.Unutrašnjost je bila luksuznije izrađena nego kod ostalih VW buba.
No, od narućenih karoserija, Hebmüller-u uspjeva napraviti i odposlati njih samo 696 a uzrok tome bio je ogroman požar u tvornici dana 23.7.1948.godine – koji potpuno uništava tvornićke pogone.
U 1951.godini tvornicu ponovo stave u pogon ali usled nabave najmodernije opreme tvornica zapadne u teško finansijsku krizu, koju iako sa svojim imenom daje podršku sam VW i uprkos tome, da su bili već sklopljeni ugovori sa Borgward-om i DKW-om – banke ne odobrvaju odlaganje isplate kredita, pa tako se tvornica zatvara 1952.godine zbog nesolventnosti i na cestu ide više od 700 radnika.
Dio opreme preuzima firma Karmann iz Osnabrück-a koji završava 14 karoserija koje su već bile u izradi (ali – Karmann-ovi kabrioleti imali su krov uzdignut nad zadnjim krajem auta i imali su ćetiri sedišta – to je kasnije bila klasićna buba kabrio) a dio odkupuje Ford za izradu vlastitih karoserija.
Od tada Karosserie Hebmüller nikada više nije ni pokušala sa proizvodnjom, a današnje cjene njihovih originalnih modela u 1:1 dostižu visinu iznad 60.000€.
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5b/VW_Hebm%C3%BCller-Cabriolet_bicolor_vl_TCE.jpg/220px-VW_Hebm%C3%BCller-Cabriolet_bicolor_vl_TCE.jpg)
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8d/VW_Hebm%C3%BCller-Cabriolet_bicolor_l_TCE.jpg/220px-VW_Hebm%C3%BCller-Cabriolet_bicolor_l_TCE.jpg)
a ovog Opel Kapitän-a izradili su u samo dva (!) primjerka
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/97/Opel_Kapitan_Hebm%C3%BCller.JPG/220px-Opel_Kapitan_Hebm%C3%BCller.JPG)
-
(https://encrypted-tbn1.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRcp0HIhEpWtMkbBREbhcDdl8IypQhH6Zk21ghp6XMJkEjGm8pH)
(http://)
Njegovo su ime poznavali po cjelom svjetu, njegov rad na automobilskim karoserijama uvjek je privukao pažnju a pored svega o njemu je imao visoko mišljenje osobno sam Batista "Pinin" Farina koji je uz to do njega gajio i visoko poštovanje.
1904.godine rođeni Hermann Graber bio je nekrunjeni car Švajcarskih automobilskih karoserista a uz to i vrlo tražen kod malodane od strane svih poznatih automobilskih proizvođaća.
Rođen kao sin jedinac u već dve generacije renomiranoj i priznatoj kolarskoj radioni iz Wichtrach-a u blizini Berna, bilo je posve prirodno da nastavi sa porodićnim poslom, te ide po znanje najprije u Walz, da bi ubrzo otišao u Pariz, gde uppoznaje Figoni-a i oduševljava se njegovim idejama o aerodinamiki.
Smrt njegovog oca primorava ga na povratak u Švajcarsku, gde 1925.godine sa svega 21.godinu, preuzima radnju te obogaćen znanjem iz Pariza specializira se iskljućivo na rad sa automobilskim karoserijama, jer je shvatio, da budućnost ne pripada konjskim upregama, nego automobilu.
Prvu pažnju automobilskih proizvođaća privuće već sa svojom prvom kreacijom 1927.godine – to je bio mali sportski dvosjed kabriolet na bazi tada vrlo popularnoga Fiat-a 509, da bi konaćno postao poznat poslije pobjede na Concours de Elegance u St.Moritz-u sa svojom karoserijom na osnovi Panhard & Levassor 20 CV .
U 1930-im godinama tako već dobavlja svoje karoserije tako Europskim, kao i Američkim automobilskim tvornicama i radnjama, da bi za vrjeme drugoga svjetskoga rata u svojoj radionici opet poćeo sa reparaturama automobila te izradom drvenih kola i kolica za potrebe stanovništva koji se bavio prije svega ovčarstvom, govedarstvom, mljekarstvom itd.
Poslije završetka rata vraća se opet izradi karoserija po naruđbi ali ovoga puta u prvom su mu planu bili Engleski automobilski proizvođaći, da bi 1948.godine dobio generalno zastupstvo Alvis-a za Švajcarsku. Suradnja sa Alvisom objeležava vrlo znaćajnu ulogu u njegovom radu.
Naime, kada dugogodišnji Alvis-ov glavni dizajner G.T. Smith-Clarke napušta Alvis, njegovo mjesto preuzima baš Graber i njegov prvi rad je Alvis TC21/108 G.
Do njegove smrti 1970.godine iz njegove radnje izašlo je oko 800 raznih karoserija za potrebe Alvis-a, Aston-Martin-a, Bentley-a, Bugatti-a, Duesenberg-a, Lagonde, Packard-a, Rolls-Royce-a, BMW-a, Rover-a, Alfa Romea i mnogih ostalih priznatih automobilskih proizvođaća.
Sa njegovom smrću prestaje karoserijska proizvodnja u Wichtrach-u ali Graber-ova udovica vodi i dalje posao – ovaj put iskljućivo kao vrhunsku autolimarsku radnju do 1980.godine, kada Graber postaje jedan od službenih dilera Ferrari-a za Švajcarsku sve do 1996.godine.
Za to vrjeme Graber Sportgarage, kako se preimenuje, specializira se za reparaturu oldtimera Italijanske i Njemaćke proizvodnje.
2001. godine Graber Sportgarage preuzima Markus Scharnhorst i kompletno prebacuje cjelokupni posao u Toffen, gdje živi imućniji lokalitet, da bi danas Graber Sportgarage bila ništa drugo nego nenormalno skupa auto – limarsko-mehanična-elektro radiona, koja isto tako obnavlja oltimere iz 20.-ih i 30.-ih godina XX. vjeka.
(https://encrypted-tbn1.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRcp0HIhEpWtMkbBREbhcDdl8IypQhH6Zk21ghp6XMJkEjGm8pH)
Graber-ove karoserije u slici
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Alvis_1965_TE21_Saloon.jpg/220px-Alvis_1965_TE21_Saloon.jpg)
Alvis TE 21
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/58/1967_Graber_Alvis_front.jpg/220px-1967_Graber_Alvis_front.jpg)
Alvis TF 21
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Lagonda_DB3_DHC_front.jpg/320px-Lagonda_DB3_DHC_front.jpg)
Lagonda DB3 DHC
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Bentley_S1-Convertible-Graber.JPG/320px-Bentley_S1-Convertible-Graber.JPG)
Bentley S1 Convertible
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/39/Lancia_Aprilia_Graber_1941.jpg/320px-Lancia_Aprilia_Graber_1941.jpg)
Lancia Aprilia
-
Možda ne znaju baš svi naši kolekcionari i ljubitelji automobila, da Engleski (i ne samo Engleski) proizvođaći najluksuznijih limuzina, kao što su Rolls Royce, Daimler, Bentley … do završetka drugog svjetskog rata, nikada nisu sami radili karoserije za svoje automobile – uvijek samo šasiju i motor, da bi karoserije za razlićite kupce, sa razlićitim zahtjevama narućivali najviše kod priznatih domaćih karoserista.
Tri manja Engleska, ali sa priznatom reputacijom kvalitetne izrade, koji su igrali do poćetka drugoga svjetskoga rata značajnu ulogu a poslije rata ugasili, prikazujem ovdje.
Freestone and Webb
(http://www.gracesguide.co.uk/images/thumb/b/ba/Im19350504CL-Freestone.jpg/180px-Im19350504CL-Freestone.jpg)
bili su Engleski karoseristi koji su radili iskljućivo za Rolls Royce te Bentley, no nekoliko karoserija napravili su i za Alfa Romeo, Packard-a i Mercedes-Benz-a.
Osnivaći V.E. Freestone i A.J. Webb na adresi (koja je ostala nepromenjena za sve vrjeme njihovog rada) Brentfield Road, Stonebridge Park – Willesden, North London otvaraju radionu 1923.godine za izradu automobilskih karoserija i unutrašnje opreme sa koncentracijom na vrhunski prestiž i opremu, strogo rućne izrade.
Freestone je do tada radio kod Crossley Motors dok se je Webb vratio iz Francuske, da bi tu zapoćeo vlastiti posao zajedno sa Freestone-om.
Za Rolls Royce morali su prema ugovoru godišnje isporućiti 15 opremljenih karoserija po individualnim naruđbama, a za ostalo šta rade nije ih bilo briga.
Za vrjeme II.sv.r. u radioni su radili visoko precizne djelove za potrebu posbnih avionskih krila za Spitfare-ov Supermarine.
Poslije završenoga rata, trend narućivanja posebnih i skupocjenih karoserija sve je više u zatonu te još kad 1955.godine umire jedan od osnivaća, A.J.Webb, radionicu preuzima kompanija H.R.Owen Ltd iz Berkeley Street London W1, ali i oni zauvjek zatvaraju vrata 1958.godine.
Windover
(http://www.darkforce.com/royce/coachwindover.jpg)
Je osnovan kao Windovers Ltd daleke 1796.godine (toćno proćitano) kao radionica za izradu luksuznih koćija za potrebe Engleske kraljevske obitelji a sa nastupanjem automobilske ere izrađuju karoserije iskljućivo za Rolls Royce i to prije svega za bogate narućioce iz Indije (maharađe, prinćeve i princese)
Između 1939-1945.godine izrađuju avionske komponente, a za Rolls Royce izrađuju ekskluzivne karoserije sve do 1956.godine, kada ju preuzima kompanija Henleys Ltd.
Iste godine kad ju je preuzeo Henley, radionica prestaje raditi karoserije za Rolls Royce-a i izrađuju precizne sklopove za Henleys-ovu primarnu djeltnost, a to je elektronika, klima, grijanje itd
Barker
(http://www.darkforce.com/royce/coachbarker.jpg)
je još stariji od Wnindovers-a, jer je osnovan od strane jednoga od oficira osobne garde kraljice Anne već 1710.godine na adresi Chandos Street – London Strand, a George III davao je Barker-u većinu naruđbi za izradu više od dvadeset razlićitih oblika koćija godišnje, prije svega kao poklon kraljici Viktoriji.
Sa Rolls Royce-om Barker surađuje od samog poćetka jer godine 1903, sa C.S. Rolls & Co, potpisuje ugovor u kojemu stoji "all Rolls-Royce cars will be fitted with Baker`s bodies" i tako poćinje procvat Barkera.
1909.godine Barker otvara na adresi South Audley Street, Mayfair svoj prvi salon po uzoru na Hoopera, u kojemu su mogli eventualni kupci prije naruđbe razgledati, te po svome ukusu mjenjati izgled konaćnog proizvoda.
Ali sa padom potražnje po specializiranim i neobićno luksuznim karoserijama a i zbog sve viših proizvodnih troškova a sa time I konaćnom cjenom karoserija, Barker 1938.godine ide u likvidaciju, a radionu i svu opremu preuzima Hooper.
A o njemu i najznačajnijem Engleskom karoseristi u posebnim nastavcima.
-
(http://4.bp.blogspot.com/-hZdQf0Db4Zw/UGakhQDcLOI/AAAAAAAALwA/y4uCySOtosI/s1600/hooper_logo.jpg)
Hooper & Co. bila je Engleska kompanija koja je od 1805. do 1959.godine bila osobito uspješna kod izrade vrhunskih karoserija – bilo to za konjsku vuću ili za automobile.
Kompanija je osnovana 1805.godine kao Adams and Hooper a od 1830.godine dobiva t.z.Royal Warranty, to je u neku ruku kao da kraljevska rodbina garantira za kvalitetu proizvoda. Osim Hooper-a u to doba nitko drugi nije imao takav patronat sa strane Engleskog kraljevskog dvora i to mu je u neku ruku pripomoglo da bude u svoje vrjeme najprestižniji, najskuplji i najkvalitetniji karoserista.
Taj renome si je prislužio sa vrhunskim koćijama koje je izrađivao za kralja Williama IV, kraljicu Victoriu te kralja Edwarda VII. U svjet automobilskih karoserija stupa poćetkom XX. stoljeća i to sa karoserijom na Daimlerovoj osnovi, toćno 28. marta 1900. Karoserija je bila obojena u čokoladnoj braon boji sa crvenim boćnim crtama, livreja koja od tada prati sva Windsor-ova kraljevska vozila do danas.
Hooper se skoncentrirao iskljućivo na vrhunsku unikatnu rućnu izradu za najzahtjevnija tržišta te je u ono doba izrađivao najluksuznije karoserije zajedno sa opremom koju je bilo moguće narućiti, naravno kad nije bio u pitanju novac. Nikada nisu izradili sportski model, jer su bili strogo usmjereni iskljućivo svećanoj eleganciji.
Među narućioce koćija bili su među ostalima markiz Londonderry, markiz Crewe a među narućioce automobilskih karoserija ubrajaju se kraljevi Španjolske, Norveške, Portugala, Švedske, Nizozemske, Siama, Perzijski Šah, Abesinski Negus (Negus je naziv Abesinskih vladara) te još veliki broj ostalih krunisanih glava.
Da bi olakšao izbor svojih umotvora, kao prvi 1896.godine (a po nekim podacima i prije) otvaraju veliki salon na uglu St.James Street te Bennet Street u kojima su izloženi modeli tako za konjsku vuću kao za automobile, a na prvom katu salona o svim pojedinostima klienti su se dogovarali sa Francis Hooper-om, arhitektom po struci i sinom vlasnika.
Za vrjeme prvoga svjetskog rata Hooper kompanija se okreće ka proizvodnji letilica te za samo tri dana izbacuju po jedan model Sopwith Camel borbeni avion, da bi odmah poslije završetka rata vratili proizvodnju u izradu karoserija. Za vrjeme svjetske krize Hooper prolazi relativno dobro bez većih gubitaka, tako da otvara dodatnu proizvodnu liniju u Acton-u, West London. Do 1936.godine izradili su više od 300 unikatnih karoserija.
Godine 1938. Hooper preuzima dosta značajnog konkurenta, koji je išao u stećaj, Barker-a, ali ostavlja već poznati brand za karoserije manjeg luksuziteta, da bi 1940.godine tu preuzetu kompaniju u zamjenu za udio u kompaniji BSA, prepustio Daimler Motor Company-ji.
Za vrjeme drugoga svjetskog rata opet menjaju svoju proizvodnju. U to ratno doba izrađuju trupove aviona za De Havilland Mosquito bombardere te avio transportne jedrilice.
U poslijeratno vrjeme Hooper postaje slavan po izradi neobićno velikih prestižnih karoserija na Daimlerovim šasijama, posebno izrađenih samo za Lady Docker, suprugu prjedsednika uprave kompanije BSA. Svake godine napravljen je drugi unikat, a svi ti ekstravagantni automobili bili su svake godine izloženi na Londonskom automobilskom sajmu pod imenom Daimler Docker a to su:
1951 Stardust ili The Golden Daimler (limuzina)
1952 Blue Clover (saloon sa pet sjedišta)
1953 Silver Flash (kupe dvosjed)
1954 Star Dust (limuzina)
1955 Golden Zebra (dvovratni kupe četverosjed)
Kako se era izrade posebno karoserije te posebno šasije sa motorom bližila svome kraju i sve je više dolazila do znaćaja monocoque karoserija Hooper prestaje sa izradom drvenih, metalom optućenih karoserija te se okreće izradi metalnih karoserija, a posebnu pažnju posvećuju aluminiju kao materialu za izradu.
Ali – potražnja po superluksuznim karoserijama bila je u zatonu, dok je automobilska industrija tražila jednostavne a time i jeftinije karoserije, Hooper koji ne slijedi tempo izrade obićnih karoserija, dobija sve manje naruđbi te 1959.godine zatvara svoja vrata proizvodnje.
Danas je Hooper Motor Services Ltd. oficielni distributor Rolls Royce-a te dio BSA koncerna. Ali tu i tamo još izrade koji unikat po specialnim naruđbama a o narućiocu ne odaju nikakve podatke.
(http://www.darkforce.com/royce/coachhooper.jpg)
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/43/1920_Rolls-Royce_Silver_Ghost_40-50_Hooper_Tourer_-_fvr.jpg/640px-1920_Rolls-Royce_Silver_Ghost_40-50_Hooper_Tourer_-_fvr.jpg)
Rolls Royce Silver Ghost 40/50 Tourer
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dc/1928_Daimler_Double_Six_50_Limousine_-_rvr.jpg/640px-1928_Daimler_Double_Six_50_Limousine_-_rvr.jpg)
Daimler Double Six 50 Limousine
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/1929_Rolls_Royce_Phantom_I_Hooper_Towncar_-_rvl.jpg/640px-1929_Rolls_Royce_Phantom_I_Hooper_Towncar_-_rvl.jpg)
Rolls Royce Phantom I Towncar
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Daimler_DB18_Empress_1951.jpg/640px-Daimler_DB18_Empress_1951.jpg)
Daimler DB18 Empress
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6b/G%C3%A5rdesloppet10.jpg/640px-G%C3%A5rdesloppet10.jpg)
osobno za Švedsku kraljicu (još danas u upotrebi)
i dvije Engleske ikone - Hooperova koćija i Queen E.
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/36/Trooping_the_Colour_Queen_carriage_16th_June_2007.jpg/640px-Trooping_the_Colour_Queen_carriage_16th_June_2007.jpg)
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/06/Phaeton%2C_19th_century.jpg)
prva strana nacrta za tu koćiju Post Phaeton
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a5/Brougham%2C_19th_century.jpg)
Brougham - najpoznatija Hooper-ova koćija
-
(http://)
Rodbina Mulliner vuće svoj posao izrade karoserija već od davne 1760.godine, kad su radili poštanske koćije za kraljevu poštu u Northamptonu. Kasnije su postali jedni od najznačajnijih i cjenjenih u izradi automobilskih karoserija kao i njihove unutrašnje opreme. Danas je Mulliner poseban odjel u osobnim poslovnim rukama firme Bentley.
Dvojica iz te familije znaćajni su za ovu priču. Prvi je <b>Arthur Mulliner </b> koji je preuzeo izradu poštanskih kočija u Northamptonu a njegov sin <b>Arthur Felton Mulliner </b> koji je preuzeo kompaniju, specializira se za izradu automobilskih karoserija 1900.godine te za Daimler izrađuje oko 150 razlićitih karoserija. 1907.godine otvara nov pogon u Long Acre, London, a 1920.godine posao cveta prije svega zbog naruđbi od Armstrong Siddeley i Vauxhall-a, koje uspješno prikazuje na Londonskim salonima automobila.
Od 1930.godine dalje dobiva naruđbe od više tradicionalnih proizvođaća, kao recimo Rolls-Royce i Bentley, ali su te naruđbe u manjem broju, pa kompaniju prodaje 1939.godine auto distributoru Henlys-u, koji brzo zatvara izradu karoserija, ali zadržava prodaju i marketing sve do 1976.godine.
Drugi je <b>Henry Jervis Mulliner</b>, koji osniva kompaniju H.J.Mulliner & Co. 1900.godine na Brook Street, Mayfair, London i više se obraća individualnoj izradi karoserija, po želji klienata. Jedan od njegovih prvih narućioca bio je sam C.S.Rolls, koji je kod njega dao izraditi posebnu, samo za njega, karoseriju na osnovi Rolls-Royce Silver Ghost-a.
1906.godine seli proizvodnju na drugu lokaciju, a to je Chiswick, te ubrzo poslije selidbe prodaje svoj dio kompaniji <b>John Croall </b> te se povuće u mirovinu. Novu nastalu udrugu poslije toga ćina u rukovodstvo preuzima Frank Piesse, koji je bio oženjen njegovom sestrom.
Iako postaje jedan glavnih karoserista kod Rolls-Royce-a, rade karoserije i za druge kliente, ali od 1930.godine nadalje usmjereni su prije svega (do danas) za opremu Rolls-Royce i Bentley šasija. 1959.godine Mulliner se udružuje sa Park Ward-om te 1961.godine osnuju Mulliner Park Ward kompaniju.
Mulliner je bio i ostao poseban po tome, što je izrađivao ama baš svaku glupost, koji je klient narućio. Naravno, kod njih se nikada nije govorilo o cjeni, ta je bila poznata tek tada, kad je klient dobio povratnu informaciju o bianco ćeku, koji je potpisanog pustio kod Mulliner-a. Da su kod opreme karoserije korišteni najkvalitetniji materiali koji su se mogli dobiti, da je bila drvena karoserija iz najboljih sorti drva, da je bio najbolji metal upotrebljen za njihovu oblogu, da kod izrade nema, ali zaista nema niti jedne najmanje greške - to je Mulliner.
Tako je ostalo sve do današnjeg doba.
Nekoliko njihovih remek djela
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b2/1954_Bentley_R-Type_Continental_HJ_Mulliner_Sports_Saloon_-_chassis_BC2LC_-_fvr.jpg/220px-1954_Bentley_R-Type_Continental_HJ_Mulliner_Sports_Saloon_-_chassis_BC2LC_-_fvr.jpg)
Bentley R Type Continental Sports Saloon
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0e/1962_Bentley_S2_Continental.jpg/220px-1962_Bentley_S2_Continental.jpg)
Bentley S2 Continental
(https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcS3-aUdp47EUSA_4KJo4pKAhfU3D5ApqvXJD_H8qtipBND0A4l0)
Rolls Royce Siver Cloud III
(https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRtx00qagptPIDAPrHcKImd_cyvGtuTdXsgj13WquQOUCKXyWyx)
Rolls Royce Phantom V (za John Lennon-a)
oprema unutrašnjosti
(http://www.darkforce.com/royce/crystal.gif)
(http://www.darkforce.com/royce/make12.gif)
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c4/1954_Bentley_R-Type_Continental_HJ_Mulliner_Sports_Saloon_-_chassis_BC2LC_-_int.jpg/220px-1954_Bentley_R-Type_Continental_HJ_Mulliner_Sports_Saloon_-_chassis_BC2LC_-_int.jpg)
(http://www.darkforce.com/royce/coachmulliner.jpg)
-
(https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTl-e_FTd8MbcdNJApx3tJZ75Fcr7bFP-LgeUKQmm-Xgzb-hC1iIg) (http://)
Jacques Saoutchik, rođen u Ukrajini 1880.godine kao Jakov Sauvčik, dolazi oko 1900.godine u Pariz samo sa jednom željom - postati vrhunski karoserista. Svoj zanat kuje kod mnogih tadašnjih majstora, a kod Figoni-a spoznaje, da je aerodinamika sve.
U Neully-sur-Seine otvara svoju radionu već 1906.godine, da bi svoju prvu karoseriju izradio za nitkog drugog nego za Issota - Fraschini šasiju. Njegova obsesija je bila perfekcionizam, neobićnim vlastitim kreacijama (gdje se ponekad vidi uticaj Figoni-a), ulazi u svaki rizik kod kreacije te dobija ubrzo nadimak "Viollet - le - Duc"jer se nikada nije ustućivao korištenju obilice kroma a ponekad i pozlate pojedinih detalja. Izradio je mnoštvo karoserija, ali nikada nije imao neki poseban logotip - ponekad je stavio ploćicua sa svojim imenom a najviše je to prepusstio da urade narućioci sami.
Njegove ponekad izuzetno drske kreacije, ekstravagantizam, unikatnost ubrzo postaju kod višeg Francuskog društva sinonim za nešto sasvim svoje, posebno.
Njegove karoserijske kreacije koristili su skoro svi tadašnji automobilski proizvođaći, naravno oni, koji su mogli platiti te karoserije.
Godine 1952. kompaniju preuzima njegov sin Pierre ali nije ravan oćevim kreacijama, pa naruđbe prestaju te zatvara Saoutchik-ova vrata zauvjek 1955.godine.
Nekoliko njegovih kreacija
(http://www.car-stock-photos.com/photos/1938-Hispano-Suiza-Dubonnet-Saoutchik-Xenia-Coupe.jpg)
Hispano - Suiza Dubonnet Xenia
(http://www.piperhertneck.com/wp-content/uploads/2012/09/SnipImage.jpg)
Delahaye Roadster
(http://farm8.staticflickr.com/7046/6810989912_d0f814a5d3_b.jpg)
Talbot-lago T 26 Grand Sport Coupe
(http://www.ultimatecarpage.com/images/large/2925/Bucciali-TAV-8-32-Saoutchik--Fleche-d-Or--Berline_1.jpg)
Bucciali TAV 8-32 `Fleche d`Or` (ovaj dolazi uskoro u moju muzejsku kolekciju)
(http://www.supercars.net/gallery/119513/2889/1043383.jpg)
Mercedes-Benz 680 S
(http://images.conceptcarz.com/imgxra/Cadillac/48-Cadillac-S62-Saoutchik-DV-12-PBC_012.jpg)
Cadillac S62 DV 12 PBC sa njegovim stiliziranim znakom J.S.
(http://images.conceptcarz.com/imgxra/Cadillac/48-Cadillac-S62-Saoutchik-DV-12-PBC_09.jpg)
Cadillac S62 DV 12 PBC
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/Thrupp_Maberly.jpg)
Prestižna firma Charles Thrupp & Co. radila je svoje kočije na George Street u blizini Portman Square u Londonu već od 1760.godine te je imala svoj rastavni salon na otmjenoj Oxford Street. 1858.godine Thrupp-ova firma se udružuje sa isto tako priznatim manufakturerom kočija koje je izrađivao George Maberly i zajedno osnuju novu kompaniju Thrupp & Maberly Ltd.
U XIX. stoljeću poćela je u Engleskoj industrijska revolucija, ljudi su htjeli automobile ne samo konjske sprege, pa kompanija odlučuje, da se preokrene samo u izgradnju automobilskih karoserija, iako je u ono vrjeme bilo vrlo nalo automobilskih kompanija. Ali, oni dobivaju naruđbu za automobilsku karoseriju od same Španjolske kraljice te taj auto nazivaju Victoria. Posebnost toga auta je bila u tome, da je imao pogon na - elektriku!
Odaziv na karoseriju (a ne i pogon) je bio ogroman, pa odlučuju nastaviti sa izgradnjom karoserija za automobile na šasijama Delage-a, Hotchkiss-a i Minerve. Od 1910.godine dalje izradili su veliki broj prekrasnih landauleta, limuzina, kupea u stilu de Ville pa i poneku sportsku karoseriju, kao recimo za Golden Arrow, automobil za rušenje brzinskih rekorda, što je i ućinjeno 1928.godine ispred 100.000 gledaoca u Daytona Beach-u, gdje je automobil dostigao brzinu od 231 mph/h (<b>371,76 km/h </b> !)
1924.godine sele se na novu adresu, na 108 Cricklewood Lane ali zadrže svoje salone na North Audley Street i novi u West Endu. Taj su salon kupili 1925.godine braća Rootes. Tim su ćinom postali povezani sa - u visokom društvu - poznatom braćom, pa 1926.godine svu organizaciju marketinga prepuštaju njima a time dobijaju kliente tipa Rolls Royce, Daimler i Bentley.
U svoje karoserije poćinju ugrađivati električni pomik prozora, povećavaju prostor za putnike sa drugaćijim vešanjem kotaća a poćinju ugrađivati i rashladni te grijaćki sistem u karoserijama, što do tada nije baš bilo nešto sasvim normalno.
Ubrzo postaju ekskluzivni proizvođaći karoserija za braću Rootes, te promene ime firme u Rootes, Thrupp & Maberly i postaju prestižniji karoseristi za nove narućioce iz visokog društva, a pogotovu su bile važne naruđbe od strane već spomenutih Engleskih automobilskih ikona.
Braća Rootes kupuju 1928.godine firmu Humber a time dobijaju i Hillman-a i u dobu od 1928. - 1932. godine izrađuju za njih vrhunske modele. Sve više i više kompanija dolaze pod okrilje braće Rootes koji postaju vrlo jaki u ponudi karoserija, koje rade u tvornici u Coventry-u. U obližnjoj tvornici, u Warple Road-u, rukovanje proizvodnjom odkupuju i od Talbot-a, godine 1936.-e Takođe pruzimaju i Darracq prozvodnu liniju u Warple Way-u te sad već veliku kompaniju nazivaju British Steel Pressings 1939.godine.
U vrjemenu poslije drugoga svjetskog rata naruđbe za tako ekskluzivne automobilske karoserije koje su Thrupp & Maberly izrađivali postaju sve rjeđe a Rootes kompanija nudila je i ostale karoserije, te poćinje polako kraj još jedne Engleske legende.
Konaćni kraj dolazi 1967.godine (poslije 207 godina tradicije), kad zbog racionalizacije proizvodnje, Rootes kompanija zauvjek zatvara vrata pogona u Coventry-u, gde su se izrađivale preljepe, za neke i nedostižne karoserije Thrupp & Maberly.
Rolls-Royce Phantom II Allweather Convertible "Star of India" neki kažu, da je to njihov vrhunski model izrađen osobno za nekog Indijskog maharađu, naime cjelokupni prednji dio i blatobrani bili su presvućeni srebrom!
NEO ga radi u resinu, evo ga dolje
(http://www.modelcarworld.de/Artfotos/Art500x300/169/169304.jpg)
Još neki od njihovih umotvora u 1:1
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/1934_Bentley_3.5_Litre_Thrupp_%26_Maberly_DHC_-_svl.jpg/640px-1934_Bentley_3.5_Litre_Thrupp_%26_Maberly_DHC_-_svl.jpg)
Bentley 3,5 Litre DHC
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/fb/1949_Humber_Pullman_MkII.JPG)
Humber Pullman
(http://www.gracesguide.co.uk/images/thumb/9/99/Im19260813Auto-Thrupp.jpg/180px-Im19260813Auto-Thrupp.jpg)
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/Letourneur_et_Marchand.jpg)
Francuska, odnosno više Pariška karoserijska kompanija Letourneur & Marchand, osnovana je 1905.godine sa poćetkom partnerstva između dvoje mladih i ambicioznih prijatelja, to su bila Jean - Marie Letourneur i Jean - Arthur Marchand.
Dok je Marchand bio seljaćko djete iz maloga sela u blzini Cote d`Or, Letourneur je bio djete rodbine koja se već generacijama bavila ljevanjem željeza iz gradića Le Creusot, poznatog po svojim ljevaonicama.
Letourneur dolazi u Francusku metropolu krajem 1890.godine da bi postao dizajner i već 1900.godine dobija posao pomoćnog dizajnera kod tada velikoserijskog karoseriste Henri Binder-a, koji je prvenstveno radio karoserije za Burgeonsku atomobilsku industriju. Tamo susreće Marchanda, koji je kod Binder-a baš završavao sa kolarskom praksom. Ubrzo postaju dobri prijatelji i ambiciozni kako su bili te željni vlastitog uspjeha, daju otkaz kod Binder-ove firme i osnuju 1.aprila 1905 svoju kompaniju time, da su preuzeli poslovne prostorje bankrotiranog karoserijskog proizvođaća Wehrle Godard Dezmaret-a na adresi 114 Boulevard Bineau u Ile de la Jatte, Neuilly Seine.
Na poćetku ugovorno su radili za ostale karoseriste kao što su bili Labourdette, Franay pa i za svog nekadašnjeg poslodavca Binder-a te opremljivali i nekoliko karoserija za Darracq-a. 1907.godine partneri naprave dobar posao sa opremom i izradom karoserija za privatne narućioce a poćetkom prvog svjetskog rata, kad je Marchand mobiliziran, izrađuju sve od ukupno 1.228 avionskih tupova zajedno sa krilima za avionsku kompaniju Morane - Saulnier.
Nakon završetka rata dobiju naruđbu za opremu interiera Hotel Claridge na Champs Elysees. Ali spoznanjem, da je ta vrsta posla previše zahtjevan sa mnogo rada i malo novca, poćinju izrađivati jednostavne automobilske karoserije pod imenom Autobineau te ih nude raznim automobilskim kompanijama.
Prvi koji je poćeo sa otkupom tih njihovih karoserija, bio je Delage, koji narućuje ćak 2.000 komada za njihove DI šasije. Posao uspješno vode sa upotrebom gladkih karoserijskih linija koji je za njih crtao Letourneur-ov sin Marcel, koji se pridružio kompaniji 1928.godine navršivši studij dizajna. Za vrjeme studia mladi Marcel je sa svojim nacrtima surađivo i sa Engleskim karoseristima.
Kasnih 1930.-ih godina Letourneur & Marchand izrađuju seriju aerodinamćnih karoserija sa opuštanjem "B" stubišta na karoseriji (ili sa vrlo uskim kad je već bilo nužno) te nazivaju taj oblik JELM karoserija ali ubrzo dobija oblik ime Coupe Panoramique. Ta kreacija karoserije bio je rad mladog Marcel-a, koji je sljedio novog Art Deco trenda u dizajnu te je bila njihov zaštitni znak.
Najviše karoserija izradili su naravno za njihovog glavnog klienta, Delage-a, ali su isto tako izrađivali karoserije za Buick, Renault, Delahaye, Panhard, Rolls - Royce te Bugatti, za tog ćak 19 karoserija.
Za vrjeme drugog svjetskog rata i prije same okupacije Pariza sa strane Njemačkih snaga, sele svoju proizvodnju van Pariza u nepoznatu lokaciju, da bi je time zaštitili pred Njemačkim uništenjem. Jean - Marie Letourneur umire septembra 1944.godine, samo nekoliko dana prije oslobođenja Francuske a Jean - Arthur Marchand slijedi mu juna 1946.godine.
Poslijeratna Francuska nije bila naklonjena skupim karoserijama, na dan su dolazili jeftini i jednostavni Citroeni te Renaulti i pokoji Peugeot, pa se sad već druga generacija majstora karoserija teško susretala sa svojom egzistencijom proizvodnje. Tako su u periodu između 1947. - 1952.godine isporućili narućiocima samo 67 karoserija, što je bila kap u more u odnosu na prijeratne naruđbe.
Marcel Letourneur kreira na osnovi 1952.godine predstavljenog Renault-ovog porodićnog automobila Fregate prekrasan kabriolet i ponudi ga Renault-u da ga stavi u svoju prodajnu mrežu širom zemlje ali neko veliko zanimanje (tad je Renault bio već u državnim rukama) nije bilo, individualne naruđbe su bile sve rjeđe (mnoštvo njihovih prijeratnih klieneta nije više postojala, a oni koji su ostali racionalizirali su svoju proizvodnju) pa je Marcel zauvjek zatvorio vrata svoje djedovine 1959.godine.
(http://p7.storage.canalblog.com/70/17/620189/48054725_p.jpg)
Bugatti T57 aravis
(http://www.automotive-stock-images.com/photos/delage-d8s-letourneur-et-marchand-aerodynamic-1937.jpg)
Delage D8S Aerodynamic Coupé
(http://files.conceptcarz.com/img/Delage/1937_Delage_D8-120_Aerosport_dv_la_petterson_05_01.jpg)
Delage D8-120 Aerosport
(http://www.rmauctions.com/images/cars/MC12/MC12_r334_01.jpg)
Delahaye 135M Cabriolet
(http://www.autowp.ru/pictures/hispano-suiza/k6/autowp.ru_hispano-suiza_k6_cabriolet_by_letourneur_marchand_3.jpg)
Hispano - Suiza K6 Cabriolet
(http://media-cache-ec5.pinterest.com/upload/239183430180175427_4Fbrq2D0_c.jpg)
Delage D8 105 Sport
(http://media-cache-ec2.pinterest.com/upload/118078821451668082_Tifma4DA_c.jpg)
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/Gangloff.jpg)
Georges Gangloff, Švajcarac Ruskih korjena osniva 1870.godine u Lousanne-u svoju malu radionu sa imenom Gangloff S.A. sa namjerom izrade drvenih vagona i teretnih priklopnika, jer je bio po struci kolar. Svoje je proizvode prije svega dostavljao domaćim firmama kao što su bile SAG, PIC-PIC te Martini, da bi tek kasnije svoju ponudu proširio i na druga tržišta, ali bez nekih većih naruđbi.
Od 1903.godine poćinje i sa izradom automobilskih karoserija, od poćetka za razne domaće, Švajcarske narućioce, da bi svoj zaista veliki uspjeh i reputaciju napravio poslije prvog svjetskog rata, kad je bio jedan od najznaćajnijih automobilskih karoserista za kompanije poput Rolls - Royce, Delage, Ansaldo, Hispano - Suiza, Issota - Fraschini, Mercedes Benz, Minerva, Bugatti kao i za veliki broj Američkih kompanija.
Naravno, to mu je uspjelo, jer Švajcarska nikada nije bila u ratu i mogao je bez nekih većih problema zadovoljavati svoju klientelu.
Kompanija je sve veća pa se dio seli 1928.godine u Švajcarski Bern, a pogone je imao i u Genevi i Zurichu, a jedan pogon je bio u Francuskom Colmar-u u blizini Bugatti-eve tvornice u Molsheim-u.
Baš u toj radioni u Colmar-u izašla su najljepša karoserijska djela ispod Gangloff-ovih ruku ali do danas nije zasigurno poznato, koliko su tih Bugatti-evih karoserija izradili u Colmar-u a koliko u Molsheim-u.
Godine 1937. Gangloff prodaje svoj udio (povlaći se u mirovinu na obale jezera u Genevi) u kompaniji, firmi Carrosserie Langenthal, koja seli centralu u Colmar a u Švajcarskoj ostavlja sporedne radione. Poćinju izrađivati karoserije za Mercedesove kamione i autobuse, kao i za druge kompanije koje se bave javnim transportom te vlakovne vagone. Pored ostalog poćinju sa izradom putnićkih kabina za potrebe žičara u skijaškim rajonima cjele tadašnje (pa i današnje) Europe.
Godine 1970. nova kompanija se djeli na tri odsjeka - Gangloff Carrosserie, Gangloff Trailers te Gangloff Cabins i poćinju sa osvajanjem svjetskog tržišta a poćetkom globalizacije prisutni su skoro na svim kontinentima.
Aktivna kompanija sa današnjim nazivom Societé Francaise de Carrosserie Gangloff u svojoj ponudi ima ćak i manju radionu za rekonstrukciju starih karoserija, ali takve atraktivne karoserije kao što su kod Gangloff-a izrađivali u zlatno doba karoserijskih majstora - nema više.
(http://www.velocityjournal.com/images/full/2006/226/mb1927sgeorgegangloffroa22611250.jpg)
Mercedes Benz Roadster
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/1937_Bugatti_Type_57SC_Gangloff_Drop_Head_Coupe_profile.jpg/640px-1937_Bugatti_Type_57SC_Gangloff_Drop_Head_Coupe_profile.jpg)
Bugatti Type 57 SC Drophead Coupe
(http://www.madle.org/bug101cpe.jpg)
Bugatti T101 Coupe
(http://www.madle.org/bug101cabrio24.jpg)
Bugatti T101 Cabriolet
(http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSBo4eKsC-N2IvmvUAQd1IyVfiEKZgMDQx4Rfpaal7n5y83TexE8Akl5Zfb)
Voisin C23
(http://www.madle.org/bug101bro1.jpg)
Bugatti reklamna brošura
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/Vanden_Plas.jpg)
Kompaniju u Brussels-u, Belgija, osniva Guillaume van den Plas zajedno sa svoja tri sina Antoine, Henry i Willy 1884.godine, da bi se ubrzo poslije osnivanja firma preselila u Antwerpen i poćinju sa izradom - naravno, konjskim kočijama. Sa širenjem proizvodnje otvaraju opet u Brussels-u još jedan pogon, da bi od 1900.godine poćeli suradnju sa De Dion Bouton-om, Berlier-om, Germain-om i Packard-om. Vanden Plas, kako se kompanija zvanićno nazivala, zapošljavao je 400 radnika koji su izrađivali godišnje 300 rućno izrađenih razlićitih karoserija, da bi ubrzo dostigli brojku od čak 750.
Na Engleskom se tržištu pojavljuju 1906.godine, kad kompanija Metallurgique, ćije je automobile proizvodila kompanija SA L`Auto Metallurgiuque iz Belgijskog Marchienne - au -Point (1898 - 1928) poćinje izvozom njihovih karoserija. Godine 1913. osnuje se pomoću Warwick Wright-a prva Vanden Plasova proizvodnja na tlu Engleske.
Za vrjeme prvoga svjetskog rata, kompanija prvenstveno radi na proizvodnji avionskih trupova, te ju kupuje Aircraft Manufacturing Company iz Hendon-a, London, da bi 1917.godine osnivali novu firmu Vanden Plas Ltd. i vraćaju se izradnji automobilskih karoserija 1922.godine. Na London Motor Show-u pojavljuju se kao Engleska firma, jer 1923.godine sva prava na ime preuzimaju braća Fox. Proizvodnju iz Hendon-a sele u Kingsbury te sklapaju ugovor sa Bentley-om, za kojega izrađuju više od 750 karoserija.
U 30.-im godinama XX.vjeka postaju vrlo znaćajni partner komapanijama kao što su Alvis, Armstrong Siddeley, Bentley, Daimler, Lagonda te Rolls Royce-a. Vanden Plas poćinje pored izrade samih karoserija i sa njihovom unutrašnjom opremom sa povelikim uspjehom. Za vreme drugoga svjetskog rata izrađuju drvene avionske trupove za De Havilland Mosquito avione, a poslije rata sudjeluju u izradi trupa za DH Vampire, lovca na reaktivni pogon.
Poslije rata kompanija želi nastaviti sa proizvodnjom karoserija po naruđbi, ali ponuda od strane Austin-a za izradu monocoque karoserija iznenađuje ih, ali u odnosu na zahtjeve tržišta, ponudu prihvaćaju i za Austin Motor Company izrade model A135 Princess.
Suradnja sa Austinom povuće i ideju da Vanden Plas postaje samostalni automobilski brend, te zapoćinju proizvodnju automobila - Vanden Plas, ali prvenstveno sa Austin - Rover te Daimler mehanikom.
Sve do 1958.godine glavni su isporućitelj karoserija za Austin, koji u međuvrjemenu prelazi pod okrilje koncerna BLMC-a a ime Vanden Plas ostaje kao oznaka za karoserije višeg ranga opreme, uz proizvodnju vlastitih automobila.
Između 1985. - 1989. izrađuju sve karoserije za modele Austin Rover a zadnja njihova karoserija izrađena je za Rover 75.
Poslije preuzimanje cjelokupne kompanije od strane Kineskog giganta Nankjing Automobile, sva prava na korištenje imena Vanden Plas imaju naravno Kinezi, a automobilska proizvodnja, kao i izrada karoserija zbog racionalizacije proizvodnje, zatvara se.
No, 2009.godine na Amerićko tržište ime Vanden Plas se pojavljuje kod Jaguar-a, koji je sada u rukama Indijske Tate.
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/37/1932_Minerva_AL_40_CV_open_drive_landaulette_by_Vanden_Plas_r3q.JPG/220px-1932_Minerva_AL_40_CV_open_drive_landaulette_by_Vanden_Plas_r3q.JPG)
Minerva 40CV Landaulette
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/22/1928_Bentley_6%C2%BD_Litre_Tourer_KD2111%2C_VandenPlas.jpg/220px-1928_Bentley_6%C2%BD_Litre_Tourer_KD2111%2C_VandenPlas.jpg)
Bentley 6½ litre Open Touring
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/Princess_Limousine_Mk_IV_1966_Billericay.JPG/220px-Princess_Limousine_Mk_IV_1966_Billericay.JPG)
Vanden Plas Princess
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ed/Vanden_Plas_3-litre_first_registered_February_1961_2912cc.JPG/150px-Vanden_Plas_3-litre_first_registered_February_1961_2912cc.JPG)
Vanden Plas 3 Litre
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bb/Maestro_vp.jpg/150px-Maestro_vp.jpg)
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/586px-Pourtout_Nameplate-1.jpg)
Marcel Pourtout (1894 - 1979) osniva malu kompaniju u gradiću Bougival 1925.godine zajedno sa svojom suprugom Henriette i na samom poćetku zapošljava dvanaest radnika u proizvodnji automobilskih karoserija.
Opterećen kreditima, samo sa visokim kvalitetom izrade i tvrdim radom, 1928.isplaćuje sve dugove i postaje malone službeni karoserista za firme poput Voisin, Fiat, Hispano-Suiza, Panhard, Hotchkiss, Bugatti, Lorraine, Lancia, Unic, Renault, Peugeot, Bentley, Delage, Delahaye, Buick, Delaunay-Balleville, Talbot-Lago, Healey, Simca te Chrysler.
Ogromne naruđbe nije dobivao zbog svojih ekstravagntnih karoserija sa futuristićkim oblicima, ne, nego zbog toga, jer je radio karoserije jednostavnih linija koje su se mogle lako proizvoditi u samim tvornicama, recimo kao što danas izrade neki model auta koji ima izvedbu kabriolet ili malo više kroma ili drugaćiju masku ... sitnice koje optićki promjene automobil, a kupci to vole.
Krajem 1933.godine, Peugeot-ov Pariški koncesionar i karoserista Emile Darlmat predstavlja Pourtout-a mladom dentisti koji je imao izuzetan smisao i interes za tahniku, Georges Paulin-u koji postaje Pourtout-ov glavni dizajner, a ubrzo i jedan od vodećih dizajnera na tlu Francuske u ono doba.
Suradnje te trojice dala ja na svjetlo dana prvi sklopivi automobilski limeni krov, koji se pomoću elektromotora sakrio u zadnji dio automobila i koji je mnogo godina kasnije "nanovo" izumljen. Patent je zaštićen pod Paulin-ovim imenom, a Pourtout-ova tvornica taj oblik karoserije proizvodi ga za Peugeot-ove modele pod imenom Eclipse, te za Lanciu pod imenom Belna, a nešto u manjem broju i za Hotchkiss-a i Panhard-a.
Godine 1936-e zbog sve većih naruđbi i premale kapacitete u obstojećim prostorima Pourtout otkupuje cjelokupnu proizvodnju zajedno sa objektima od bankrotirane Francuske automobilske firme Hurtu (1896 - 1930) koja je pored automobila pravila i bicikle te šivaće mašine u Rueil-Malmaison-u, malom naselju 12 kilometaraq od Pariza te poćinju sa serijskom proizvodnjom različitih karoserija.
Za utrku u Le Mans-u 1937.godine zajedno sa Darlmat-om zasnuje karoseriju po naruđbi Peugeot-a, a oni su na tri narućena automobila montirali na modificiranu šasiju modela 302 te umjestili motor iz 402. Na utrci osvajaju 7., 8. i 10.mjesto u generalnom plasmanu. Godine 1938-e izrađuju i cestovnu verziju trkaćeg automobila pod oznakom Peugeot 402 DarlMat Special Sport i ukupno su ih isporućili 106.
Sada već prava tvornica poćinje prije nacističkog napada na Francusku, za domaće potrebe izrađivati i specialna ambulantna kola na šasiji Chevrolet-a. Marcel Pourtout-a 1941.godine mještani zbog zasluga za njihov razvoj naselja u mali gradić, biraju za prvog gradonačelnika i na tom mjestu ostaje sve do 1942.godine, kad ga nacistički okupatori svrgavaju sa te funkcije a uz to javno streljaju i njegovog glavnog dizajnera Georges Paulin-a obtuživši ga suradnje sa Francuskim Otporom i da je radio za Britance kao špijun.
Sam se povlaći u ilegalu, dok je Paulin proglašen herojem Francuskog Otpora poslije završetka rata.Naravno da nisu ni poštedili Pourtout-ovu tvornicu, koju su uništili skoro u cjelini.
Poslije završetka rata, Pourtout pogođen time što je ostao bez vrsnog inžinjera ipak nastavlja sa radom karoserija i u automobilskom poslu ostaje do 1952.godine, kad upravljanje tvornicom prepušta svome sinu Claude-u, a sam se okrene aktivnim političkim životom, ćime se bavi sve do 1971.godine, kada odlazi u mirovinu kao poštovan i uspješan političar.
Kompanija je u pogonu i danas, samo ne sa izradom karoserija nego sa njihovom popravkom i rekonstrukcijom.
Mala zanimljivost - Pourtout-ov prvi zabilježeni narućitelj prerade karoserije na svojemu automobilu, bio je sam Georges Clemenceau koji je kasnije postao Francuski predsjednik vlade (između 1906 - 1909 te između 1917 - 1920).
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2c/Personnel_de_la_Carrosserie_Pourtout_%C3%A0_Bougival.jpg)
poćetak firme - M.Pourtout stoji četvrti sa ljeve strane pored svoje supruge
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/06/Marcel_Pourtout_devant_une_Peugeot_401_Eclipse.jpg)
Pourtout pored prvoga Peugeot Eclipse 401
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/49/Peugeot_601_C_Eclipse_1934_Pourtout.jpg)
Peugeot 601 Eclipse
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/21/Lancia_Belna_Cabriolet_1935_Pourtout.jpg)
Lancia Belna
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/20/Panhard_-_1%C3%A8re_Eclipse%2C_nov._1934_Pourtout.jpg)
Panhard sa sistemom krova Eclipse
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/68/Peugeot_402_Darl%27Mat_Le_Mans_Pourtout.jpg)
Peugeot Darlmat Le Mans
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1d/Peugeot_302_Sport_%27%27Darl%27Mat%27%27_1938_Pourtout.jpg)
Peugeot DarlMat Special Sport
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/Chapron.jpg)
Možda je ovaj priznati Francuski karoserista imao miran život, bez nekih velikih teškoća, možda je čak njegov život pomalo dosadan jer nije imao neke tragićne padove i veličastne uspone, ali je zbog jednog auta postao besmrtan i zapisan u istoriju automobilskih karoserista zlatnim slovima.
Henry Chapron (1886 - 1978) 1919.godine u gradiću blizu Pariza, Levallois-Perret otvara svoju malu radionu Ateliers Henri Chapron i od poćetka uopšte nije izrađivao karoserije, nego je samo crtao nacrte za preuređenje, koje su radili drugi. Naime, nije bio bogat, nije htio dugove i radio je sam. Tako je to bilo do poćetka drugog svjetskog rata, a surađivao je sa tada poznatim firmama kao što su bili Delage, Delahaye i Talbot.
Ali poslije rata, kad su bile većinom sve male karoeserijske radione na tlu Francuske više-manje uništene od strane nacističkih okupatora a proživjele su samo jake kompanije, neke čak pod nacionalnim nadzorom, došlo je vrjeme za Henry-a.
Ubeđen, da će u budućnosti za iskljućivo rućno izrađene luksuzne karoserije buditi među novima, ne tako bogatim kupcima, sve manje interesa, poćetkom 50.-ih godina otvara svoju karoserijsku radionu i poćinje izrađivati karoserije za malu tvornicu Gregoire, koju ubrzo nakon osnivanja preuzima Hotchkiss, te za njih izrađuje oko potnaest karoserija za model Sport.
Kada 1955.godine na tržište dolazi revolucionarni automobil koji je zasjenio sve ostale a svjet je ostao otvorenih usta i oćiju, Citroën-ov model DS, Chapron odmah stupa u kontakt sa oblikovnim odjelom u Citroën-u i pokazuje im svoju verziju modela. Kabriolet verziju.
Citroën-ovi inžinjeri oduševljeni izgledom potpisuju sa Chapronom ekskluzivni ugovor, po kome će se svi Citroën-ovi modeli preuređivati iskljućivo u njegovoj radioni - koju je u tu svrhu povećao 1958.godine na obsjeg manje tvornice - u kabriolet variante. Proizvodnja poćinje 1961.godine i Chapron izrađuje do 1971.godine 1.365 kabrioleta modela DS. Pored izrade kabrioleta, Chapron odlućuje i izraditi Coupe verziju modela DS.
U dobu između 1965 - 1974 kod Chapron-a se izrađuju i limuzine sa povećanom međuosovinskim razmakom za potrebe politićara i državnika, pa je tako De Gaulle-ov automobil imao dužinu od 6,40 m a Chapron ga naziva Presidentielle. Tu su limuzinu 1979.godine iskljućili iz javne službe te je prodali nepoznatom kupcu.
Chapron je izradio i preuređene limuzine na DS osnovi - Majesty (njih 25) te Lorraine (njih 4).
1971.godine, Citroën opet zapanjuje svjet i automobilske firme sa svojim još revolucionarnijim modelom od modela DS - modelom SM. Chapron odmah uzima preobražaj karoserije u svoje ruke i nastaju modeli Mylord (1971) te Opera (1972).
Modela Mylord napravljeno je samo osam - za četiri se zna da su u Francuskoj, dva su u Španiji, jedan u Engleskoj a za jednim se trag izgubio.
Sa modelom Opera slićna je prića, isti broj napravljenih, ali od svih osam samo su dva preživjela - jedan je u zemlji tulipana a jedan kod nekog švabe.
1978.godine Henry Chapron umire i proizvodnju preuzima u svoje ruke njegova udovica, izrađuju nekoliko karoserija za Citroën CX te nešto za Peugeot 604, ali poslovi ne teku kao nekada, te Chapronovo ime 1985.godine zauvjek nestaje iz automobilskog svjeta.
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/40/Delahaye_134_N_Chapron_1938.jpg/640px-Delahaye_134_N_Chapron_1938.jpg)
Delahaye 134N
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Gr%C3%A9goire_Sport_1956.JPG/640px-Gr%C3%A9goire_Sport_1956.JPG)
Greogoire Sport
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5a/Citroen-ds-cabrio-1957.jpg/640px-Citroen-ds-cabrio-1957.jpg)
Citroën DS Cabriolet
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Le_Paris_002.jpg/640px-Le_Paris_002.jpg)
Citroën DS Coupe Le Paris
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/89/Citroen-sm-mylord-pressephoto-citroen.jpg/800px-Citroen-sm-mylord-pressephoto-citroen.jpg)
Citroën SM Mylord
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/13/1974CitroenSMOpera.jpg/640px-1974CitroenSMOpera.jpg)
Citroën SM Opera
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/Sodomka.jpg)
Kompaniju osniva stolar (ne kolar kao što je tada bilo uobićajno) po imenu Josef Sodomka 1895.godine u Vysoke Myto - danas Češka. U radionici od samo 92 m2 i sa pet radnika poćinje sa izradom svih mogućih drvenih (nego kakvih) kočija, sanki i karoserija, da bi s vremenom postao najveći i najpoznatiji Češki karoserista.
Od godine 1925-e dalje, Sodomka nekako dobija naruđbe za izradu automobilskih karoserija te ih izrađuje prvenstveno za domaću auto industriju, za Laurin & Klement, Aero, Praga, Tatra a kasnije i za Jawa, Škodu, Mercedesa i Duesenberga. Posebnost njihovih prvih automobilskih karoserija bio je njihov izgled - drvena konstrukcija presvućena sa veštaćkom kožom umjesto metalom. Zbog toga su njihove karoserije bile vrlo rjetke i vrlo skupe, pa su si takve karoserije mogli priuštiti rjetki kupci.
1927.godine kompaniju preuzima Sodomkin sin, Josef Sodomka Jr. koji poćinje sa modernizacijom proizvodnje i opušta dotadašnji karoserijski izgled te na vrlo znaćajnoj karoserijskoj izložbi u Brnu 1932.godine njegove dvije karoserije dobivaju zlatnu medalju i ukupnu pobjedu na izložbi.
To je jasno potaklo zanimanje za toga karoseristu tako među domaćim kao i stranim automobilskim kompanijama te se radionica u Vysoke Myto poćinje širiti do velićine tvornice pod novim imenom "Carosserie Sodomka" te sa nekoliko stotina zaposlenih. Karoserije rade za skoro sve tadašnje priznate Italijanske, Francuske, Njemačke, Engleske, Belgijske firme, dosta velik broj naruđbi dolazi i sa one strane Atlantika.
I tako uspješno rade sve do početka drugog svjetskog rata, kada proizvodnju automobilskih karoserija preusmjere na izradu karoserija za bolnićka i karoserije za posebnu primjenu (bilo šta to bilo). No, od 1944.godine dalje poćinju i sa proizvodnjom autobusnih i tramvajskih karoserija a proizvodnja automobilskih karoserija nekako stagnira.
1945.godine Sodomka na svoju ruku izrađuje karoserije na osnovi Tatre, Škode i Aera i prikazuje ih kao modele Tatra 57B, Škoda Superb Convertible, Škoda1101 te Aero Minor II. Tadašnje ministarstvo za industriju pregleda predstavljene karoserije i odlučuje, da su Tatra i Superb preskupi automobili a ostala dva previše jeftina, da bi se izrađivale posebne karoserije i proizvodnja se ukida. Iste godine Josef Sodomka Jr. u čast domovinskoj zahvalnosti i pripadnosti novoj republici, poklanja svoju kompaniju državi a ona mu u znak zahvalnosti dodjeluje položaj doživotnog generalnog direktora.
No, 1950.godine, nova komunistićka vlast ga smenjuje sa tog mjesta i prisilno ga šalju u mirovinu a kompaniju "Carosserie Sodomka" nacioniliziraju te preimenuju u - Karosa.
Godine 1953-e izrađuju izuzetno luksuznu karoseriju za tadašnjeg generalnog ministra Cepicka na osnovi Mercedesovog modela 770 i do 1958.godine još je tu i tamo izašla poneka automobilska karoserija, ali te je godine zauvjek zaustavljena proizvodnja karoserija za automobile, već se iskljućivo rade karoserije za autobuse, tramvaje i specialna vozila.
I tako je i danas.
na ovakvoj osnovi (Aero 50)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/Aero_50_chassis.jpg)
Sodomka je radio Aero 50 Roadster
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/Sodomka_Aero_50_Roadster_1937_03.jpg)
ili Aero 50 Cabriolet
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/Sodomka_Aero_50_2-1_1938_02.jpg)
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/MUSEUM%201920-1945%20COLLECTION/Drogo.jpg)
Ako postoji tajanstvenija osoba, sakrivena u sjeni svoje dizajnerske slave, iako je legenda, onda je to skoro bez svake sumnje genijalni Piero Drogo, koji kao nekadašnji vozać formule jedan (vozio ju je samo jedan put) osniva malu karoserijsku radionicu u Italijanskoj Modeni.
Piero, rođen na sjeveru Italije u Vignale Monferrato, malom gradiću u blizini Alessandrie u Piemontu i to 8. kolovoza 1926.godine zajedno sa porodicom u 14.godini emigrira u Argentinu i tamo se pojavljuje na raznim lokalnim utrkama te upoznaje i spoprijatelji se sa legendom autosporta J.M. Fangio-m, koji ga pregovora da krene sa njim u Italiju u 50.-im godinama prošlog stoljeća.
Za Fangia se zna gde je krenuo, a Piero dobija posao kao mehaničar i testni vozać kod ekipe Scuderia Stanguellini u Modeni. 1960.godine dobija priliku, da na osmoj utrci za Grand Prix Italia sjedne u bolid formule jedan Cooper-Climax a tu šansu dobija u ekipi Scuderia Colonia.
Završava utrku na osmom mjestu, pet krugova zaostanka iza pobjednika Phill Hill-a.
Kažu, da kad je izašao iz bolida, da je smjesta odlućio napustiti dotadašnji posao pa i moguću karieru vozaća formule jedan i otvoriti vlastitu auto-radionu, pa je otvorio u Modeni radionu sa imenom Carrozzeria Sports Cars i poćeo sa preradom trkaćih modela.
Naravno, tko ga ne bi u Modeni spazio nego Enzo ali nisu uspostavili dobar odnos jer je Piero, kažu, bio izuzetno tvrdoglav i radio je po svojim ubeđenjima, osim toga važio je za playboy-a i život je uzimao velikom kutlaćom.
No, naruđbe dobija sa strane Scuderia Serenissima i Bizzarrini da bi svoju najveću slavu dostigao sa vlastitim kreacijama Ferrari modela za privatne vlasnike koji su htjeli nešto posebno, a Enzo se tome jako suprotivio - Piero je bio kao narućen za to, da vadi jetru Enzu sa svojim kreacijama, pa su nastale legendarne prerade modela kao Dino 206 SP te 330 P4 a najpoznatiji je njegov legendarni 250 GT SWB - sa bezbroj nadimka.
Nažalost, 28. travnja 1973.godine Piero umire u teškoj prometnoj nesreći sa svojim Ferrari-em i prića, koja nije ni dobro poćela, završava zauvjek.
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/MUSEUM%201920-1945%20COLLECTION/Drogo_Ferrari_250GT_SWB_Breadvan_1962_61.jpg) (http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/MUSEUM%201920-1945%20COLLECTION/Drogo_Ferrari_250GT_SWB_Breadvan_1962_81.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/MUSEUM%201920-1945%20COLLECTION/Drogo_Ferrari_250GT_SWB_Breadvan_1962_36.jpg) (http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/MUSEUM%201920-1945%20COLLECTION/Drogo_Ferrari_250GT_SWB_Breadvan_1962_51.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/MUSEUM%201920-1945%20COLLECTION/Drogo_Ferrari_250GT_SWB_Breadvan_1962_02.jpg) (http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/MUSEUM%201920-1945%20COLLECTION/Drogo_Ferrari_250GT_SWB_Breadvan_1962_31.jpg)
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/frua.jpg)
Jedan od vodećih i najznaćajnijih karoserista i dizajnera bio je bez ikakve dvojbe od 50.-ih do 70.-ih godina prošlog vjeka Pietro Frua (2. svibanj 1913 - 28. lipanj 1983), koji je 1944.godine kupio neku bombardiranu tvornicu u Torinu, obnovio je i zaposlio 15 radnika namjerom oblikovati i raditi vlastite karoserije.
Njegova kariera zapoćinje, kada se sa samo 17 godina zapošljava u Stabilimenti Farina (kasnije Pininfarina) kao crtać, da bi već sa samo 22 godine bio direktor njihovog dizajn centra, koji je već bio nadaleko poznat i zapošljavao je nekoliko stotinjak zaposlenih. Potpisuje se ispod jednog od legendarnih modela koji je izašao iz studia Farina - Vespu. Tada upoznaje i Giovanni Michelotti-a, koji postaje Fruov ućenik i dugogodišnji prijatelj koji postaje njegov nasljednik kad Frua otvara vlastiti studio i radionu.
Veliku pozornost auto industrije privuće Frua sa dizajnom Fiat-a 1100A Sport Barchetta i kod Maserati-a odlučuju da sa njim sklope ugovor o dizajniranju njihovih automobila i za izradu određenih karoserija. Njegov prvi rad za njih je Maserati A6G sa novim šestocilindrićnim dvolitarskim motorom. Frua uspješno surađuje sa njima i u periodu između 1950 - 1957 za njih isporućuje 19 Spyder-a i tri Coupe-a na tri razlićite platforme.
Iz nepoznatog razloga Frua 1957.godine prodaje svoju malu ali već priznatu radionu i studio kompaniji Carrozzeria Ghia iz Torina, a Ghia-in direktor Luigi Segre nudi Frui mjesto direktora njihovog studia za dizajn, što on prihvaća i već sljedeće godine iz Ghia-ovog studia napušta jedan najljepših Renaulta - Floride ili Caravelle, koji je napravljen u čak 117.000 primjeraka. Kod primanja zasluga za taj uspješni dizajnerski posao dođe do teške svadje između Frua-e i Segre-a, te Frua napušta kompaniju i zapoćinje ispoćetka, ali ovaj put samo sa neovisnim studiom za dizajn.
Sad već poznato ime, Frua nema nekih velikih problema sa naruđbama, pa tako u to doba ispod njegovog pera dolaze skoro sve najelegantnije linije raznih poznatih automobila kao što su Volvo (u suradnji sa Palle Petterson-om kod modela 1800), Maserati, Mercedes, Citroen, Jaguar, Rolls Royce itd. Frua postaje jedno najviše cjenjenih imena u automobilskom dizajnerskom svjetu a njegovi modeli odražavaju "elegantnu liniju pomješanu sa drskim oblicima koje ne vidi samo on i iskazuje dobar ukus jedne osobe" kako je njegov rad opisao jedan novinar u nekom automagazinu.
Frua je bio poznat i po tome, da je često sam, osobno, isporućio narućeno vozilo vlasniku - naime, time je i u istu ruku bio i prvi vozać svoga automobila i kako je jednom rekao o tom činu - "osjećam se, kao da sam ne samo dao život materialu, nego sam mu pustio i mali dio svoje duše".
Na vrhu svoje snage i kariere 1963.godine tada 50-godišnji Frua poćinje suradnju sa Njemačkim Glas-om i za njih crta njihove najljepše modele a za Maserati crta njihovog prvog Quattroporte a dvije godine kasnije njihov Mistral.
1965.godine pokazuje javnosti svoj AC Frua sa sedamlitarskim motorom u kabriolet i coupe varianti, a kad je nekadašnji automobilski trkać a tada jedan od importera Ferraria-a na Švajcarsko tržište, Peter Monteverdi odlućio sam izrađivati automobile sa Chrysler-ovim i Mercedes-ovim motorima, za dizajnera unajljuje Frua-u i nastaje njegov Monteverdi High Speed 375S i nešto kasnije Monteverdi 2000 GT ali taj je model napravljen samo jedan u izvedbi one-off.
Da bi kasnije ispod njegovog pera izašao i mitski Monteverdi-ev Hai 450, koji važi za jednog od najljepših automobila u automobilskoj istoriji a njegova posebnost je bila i u tome, da je poprilićan dio motora bio između vozaćevog i suvozaćevog sjedišta.
Poćetkom 1970.godine Frua, sad već u svojoj šestoj deceniji života reducira mnoštvo naruđbi i prihvaća samo pojedine naruđbe, najviše za one-off automobile ali ne može reći svojim dugogodišnjim partnerima Maserati-u ne, pa za njih iscrta i fantastićni Maserati Kyalami kojeg premieru doživljava u Geneve Motor Show 1976.godine.
Poćetkom 80.-ih godina Frua se razboli i diagnosticiraju mu rak te zapoćinje sa lećenjem a studio stavlja u mirovanje. Poslije mnoštva neuspjelih operacija, samo nekoliko dana prije svog rođendana 1982.godine udaje se za svoju asistenticu u poslu i dugogodišnju partnericu (sve od 1944.godine) Ginu, da bi umro bez nasljednika samo nekoliko tjedana kasnije.
Njegovom smrću Studio Frua zatvara svoja vrata zauvjek a svjet gubi jednog od najvećih dizajnesrskih legendi svih vremena.
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Frua_Maserati_A6G_2000_SerieI_Spider_02.jpg)
Maserati A6G 2000
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/280px-Renault_Caravelle_001.jpg)
Renault Floride (Caravelle)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Frua_maserati_5000GT_Coupe_1962-65_01.jpg)
Maserati 5000 GT
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Mercedes-Benz230SLPagodeshootingbrake.jpg)
Mercedes Shooting Brake
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Frua_Citroen_GT19-21_Coupe_1960-65_13.jpg)
Citroen GT 19/21
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Frua_Jaguar_S-Type_1966_01.jpg)
Jaguar S Type
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Frua_Rolls-Royce_Phantom_VI_Cabriolet_1971-92_01.jpg)
Rolls Royce Phantom IV
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/800px-Glas_V8_BW_2.jpg)
Glas V8
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/800px-Maserati4Porte1968.jpg)
Maserati Quattroporte
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/800px-Maserati_Mistral_4000_red_vr.jpg)
Maserati Mistral
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/800px-Ac_Frua.jpg)
AC Frua cabriolet
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/ACfruakupe.jpg)
AC Frua coupe
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/1971_Monteverdi_375C.jpg)
Monteverdi 375 S
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/monteverdihai450.jpg)
Monteverdi HAI 450
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Monteverdi-Hai-450-SS_4.jpg)
pozicija motora u HAI 450
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/MaseratiKyalami.jpg)
Maserati Kyalami
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/kakosestavljalakarosa.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/f10t48p9931761n3.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/TAMTAM/leseno1.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/TAMTAM/lesenosplehom1.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/TAMTAM/opt-final-inspection-in-pai.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/TAMTAM/lesenodelo.jpg)
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/vignale.jpg)
Alfredo Vignale (1913-1969) rođen je blizu Torina u malom gradiću Crugliasco, da bi sa svojih sedamnaest godina več radio kod firme Stabilimenti Farina, a njegov je mentor bio Giovanni Farina, stariji brat poznatijeg Battista "Pinin" Farina-e. Znamo o kojoj radioni i osobama govorimo.
Kad je već dodobra naućipo zanat i imao mnogo iskustva, 1948.godine u ulici Via Cagliano u Torinu otvara svoju samostalnu radnju za izradu i popravak karoserija Carrozzeria Alfredo Vignale. Za svoj prvi rad kupuje starog, zarđalog Fiat Topolina i skida mu karoseriju, obnavlja šasiju i na mjesto stare karoserije stavlja svoju rućno izrađenu aluminijastu a za pogon mu ugrađuje motor iz Fiat-a 1100.
Svojim radom privukao je pažnju automagazina Autocar, koji stavljaju fotografiju njegovog Topolina, da bi ubrzo privukao pažnju automobilske industrije. Kod Vignale-a poćinju dolaziti naruđbe iz tvornica poput Ferrari, Maserati, Lancia a i dosta broj ostalih (među njima čak i Tatra). Polako ali sigurno, Vignale postaje cenjeno ime u svjetu izrade karoserija.
Prednost kod Vignale-a bila je i u tome, da je imao svoju vlastitu radionicu koja je polako prerasla u modernu tvornicu za izradu metalnih karoserija po naruđbama i tako određene tvornice nisu imale brigu o nabavci i instalaciji relativno skupe opreme za izradu karoserija. Isto tako izrađivao je sasvim individualne karoserije po željama pojedinih kupaca.
Za kreacije svojih karoserija dobiva toliko naruđbi, da mora ozbiljno proširiti svoju proizvodnju te 1961.godine u blizini gdje Fiat gradi svoju novu tvornicu Mirafiori, u svome rodnom gradiću Crugliasco-u otvara potpuno novu tvornicu.
Njegov opus rada je ogroman i priće o tome, da je njegovih izvornih karoserija mali broj te da su većinu za njega radili odnosno crtali njegovi suradnici i prijatelji (najčešće se spominje Michelotti, kojeg je upoznao još kad je bio kod Farine) nije ni potvrđena ni odbaćena, ali postoji nekoliko skiciranih prjedloga, koje je Vignale kasnije preuredio po svojim zamislima.
Za Vignale-a je najveća godina 1969., kada se Alfredo dogovara o prodaji svoje cjelokupne kompanije firmi De Tomaso Automobili sa uslovom, da će se model Pantera i svi sljedeći modeli te tvornice dizajnirati i raditi iskljućivo u njegovoj novoj tvornici. Tvornica De Tomaso, kao i Ghia, već je bila pod vlašću Ford-a koji pristaje na sve njegove uslove i otkupuju cjelokupnu grupu Vignale - zajedno sa pravom na korištenje imena.
Samo tri dana nakon potpisanja prodajnog ugovora, Alfredo u svojoj 56.godini života smrtno strada u teškoj prometnoj nesreći vozeći svog Maserati-a. Ime Vignale nestaje iz automobilistićke istorije zauvjek, ali .....
koncern Ford može se malko sramiti, kad bez ikakve sumnje veliko ime Vignale, na neki naćin degradira (kao i ime Ghia) time, da svoj model Focus Vignale daje u karoserijsku izradu - Pininfarini... a u svojim rukama ima njegovu tvornicu u Italiji.
poćetak u maloj radioni na Via Cagliano, Torino
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/carrozzeria_vignale_1.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/carrozzeria_vignale_2.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/carrozzeria_vignale_3.jpg)
do moderne tvornice u rodnom gradu
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/carrozzeria_vignale_4.jpg)
odakle su izlazili ovi umotvori
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Vignale_Corvette_Kelly_1962_09.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Vignale_Corvette_Kelly_1962_01.jpg)
Corvette
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Vignale_Ferrari_340_America_Spider_0140A_1952_07.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Vignale_Ferrari_340_America_Spider_0140A_1952_03.jpg)
Ferrari 340 America Spider
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Vignale_Lancia_Aurelia_B52_Coupe_1952_Loo_01.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Vignale_Lancia_Aurelia_B52_Coupe_1952_Loo_06.jpg)
Lancia Aurelia B52 Coupe
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/vignaletatra613.jpg)
Tatra 613
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/vignaletatra613coupe.jpg)
Tatra 613 Coupe
i dvije "sporne" kreacije (skice neka bi pripadale Michelotti-u)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/VignaleAbarth750coupegoccia.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/skicamichelotti.jpg)
Abarth 750 Goccia
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Vignale_Fiat_1100_Coupe_1953_01_001.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Vignale_Fiat_1100_Coupe_1953skica.jpg)
Fiat 1100 Coupe
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/ghia.jpg)
Kompanija Carrozzeria Ghia S.p.A koja je bila jedna od najprepoznativijih i najznaćajnijih Italijanskih karoserijskih proizvođaća sve do 1963.godine ima svoje korijene u maloj radionici lociranoj na adresi 4 Corso Valentino koju 1915-godine osnuje Giacinto Ghia de Gariglio pod imenom Carrozzeria Ghia&Gariglio.
Svoju slavu postigne kreiranjem aluminijaste karoserije za Alfa Romeo tip 6C 1500 koja pobeđuje na tada najznaćajnijoj utrci na svjetu - Mille Miglia, 1929.godine.
Doslovno preko noći Ghia postaje jedan od glavnih isporućitelja karoserija za Alfa Romeo, Fiat te Lanciu a ponovo dobija na cjeni kreiranjem i izradom karoserije za Fiat 508 - Balilla Sport 1933.godine.
Za vrjeme drugog svjetskog rata Ghia se proživljava time, da radi bicikle za Italijansku vojsku, no nakon kapitulacije Italije 1943.godine njegova - sada već tvornica - biva razrušena bombardiranjem od strane savjezničkih zraćnih sila te usled gubitka svega (od pogona do alata i strojeva), što je sagradio za četvrt stolijeća, Giacinto 21.veljače 1944.godine umire od srćanog udara.
Njegova udovica Santina Ghia sve što je ostalo od tvornice predaje u ruke njegovim dotadašnjim najužim suradnicima - Giorgio Alberti-u i Felice Mario Boano-u, koji na adresi Via Tomassi Grossi obnavljaju proizvodnju sa imenom Carrozzeria Ghia S.p.A, a u Švajcarskom gradu Aigle otvaraju istodobno podružnicu pod imenom Ghia - Aigle, sve u 1948.godini.
Tada se novoj firmi pridružuje i inžinjer rodom iz Napoli-a, Luigi Segre koji zajedno sa Boanom privuće kao narućitelje koaroserija skoro sve poslijeratne značajnije automobilske tvornice - Ford, Volkswagen, Chrysler, Volvo, Lincoln a ne izostaju ni mali proizvođaći luksuznih i sportskih maloserijskih automobila kao Ferrari, Maserati, De Tomaso i drugi. Isto tako kod Ghie dolazi vrhunski dizajner Giovanni Savonuzzi , koji je potpisan pod većinu Ghia remek djela (prije svega kod Alfa Romea).
Zbog nesuglasja sa Segre-om oko daljeg razvoja kompanije, Boano 1953.godine napušta Ghia-u i seli se u Fiat a Alberti se povlaći u mirovinu te kompaniju u svoje ruke potpuno preuzima Segre, koji kupuje dizajnerski studio Frua a njega zapošljava kao šefa dizajnera.
No, znamo da ni to nije dugo trajalo, pa kompaniju poslije Segre-ove smrti 1963.godine kupuje 1966.godine Ramfis Tujilo da bi ju već 1967.godine prodao Alejandro De Tomaso-u, vlasniku istoimene tvornice sportskih automobila koji je baš sklopio ugovor sa Vignale-om o preuzimanju njegove firme.
No nijedan od tih vlasnika nije mogao zadržati velike kliente kod Ghia-e te uza sebe, pa tako i De Tomaso sve svoje tvornice i dizajnerske studie prodaje koncernu Ford, koji i danas ima sva prava na korištenje imena Ghia i bez stida ga upotrebljava kod svojih konfekcijskih modela, koji imaju pokoju lajsnu više ili su sedišta malo udobnija.
A Ghia je nekada znaćio mnogo više u svjetu automobilizma od samo malo bolje opreme .....
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Alfa_Romeo6C15001929.jpg)
Alfa Romeo 6C 1500
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Fiat_508_Ballila_Sport_1934.jpg)
Fiat 508 BalillaSport
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/ferrari195intercoupe.jpg)
Ferrari 195 Inter Coupe
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Karmann_Ghia_front.jpg)
Volkswagen Karmann
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Ghia_Alfa_Romeo_1900_SS_coupe_1954_01.jpg)
Alfa Romeo 1900 SS Coupe
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Ghia_Chrysler_Special_Coupe_1953_green_01.jpg)
Chrysler
logotip Švajcarske Ghia - Aigle podružnice
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Ghia-Aigle_001.jpg)
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/TAMTAM/Labourdette.jpg)
Jean Baptiste Labourdette (1826 -1895) bio je Francuski kovač iz Bearn-a koji se doselio u Pariz 1858.godine i otvorio kovačku radionu gdje je radio metalne djelove za opremu kočija. Ubrzo je poćeo i sa samostalnom cjelokupnom izradom drvenih kočija koje su bile na glasu kao vrlo lagane, čvrste te vrlo precizno izrađene sa vrlo kvalitetnim metalnim djelovima (obloge kotača, kočioni mehanizam itd).
Njegov sin Henri (1855 -1910) poslije očeve smrti 1895.godine nastavlja dotadašnji utećeni posao, a u povjest izrade karoserija zapisan je kao prvi koji je napravio potpuno zatvorenu karoseriju sa vratima koja se montirala na automobilsku šasiju.
To je bila karoserija iz 1896.godine koju je izradio za narućioca Georges Richard-a a on je narućio automobil kod Louis Renault-a.
Ubrzo k njemu prisitužu naruđbe sa strane osoba koji su bili fanatične pristalice novog trenda - automobilizma - kao što su bili kasniji Španjolski kralj Alphonso XIII, Belgijska carica Eugenia, vrsta Ruskih prinčeva, princeza de Knyff (koja je bila malodane u rodu sa svim Europskim krunanim glavama) pa čak i direktor tvornice Panhard &Levassor, koji ime Lebourdette dižu na piedestal vrsnog i cjenjenog automobilskog karoserista.
Henri Labourdette umire 1910.godine i porodićni posao najstavlja (opet naravno) njegov sin Jean - Henri, koji firmu preuizma sa samo 22.godine starosti. Uspije mu zadržati većinu dotadašnjih klienata a pošto su stizale i nove naruđbe, otvara dvije podružnice na njemu vrlo znaćajnom tržištu - u Madrid-u, Šanija te u Ruskom u Sankt Petersburg-u. Naime, na tim je tržištima imao najvjernije kliente prvenstveno među plemstvom i bogatim pojedincima koji su narućivali individualne karoserije za razne šasije automobila.
Najveći uspjeh i pažnju dostiže 1912.godine sa kreacijom karoserije na osnovi Panhard-a 20HP za Rene de Knyff-a te je naziva "Skiff".
Sa oćitim linijama čamca okrenutom prema nazad sa preciznom izradom i vidljivim spojevima na karoseriji iz mahagonija doživljava neslutenu slavu vrhunskog krojača automobilskih karoserija. Cjelokupna drvena konstrukcija težila je samo 180 kilograma - uključujući stakla i četiri sedišta. A vrhunac izrade je iste godine dokazao sa Mercedes-om model 37 koji je bio tada jedan od najljepših automobila u ponudi firme Labourdette. Napravljen za nekog bogatog industrialaca automobil se očuvao do današnjih dana i možemo samo biti zapanjeni njegovom izradom.
Taj oblik Labourdett-ove karoserije kopirali te izrađivali su i ostali tadašnji majstori karoserija za narućioce koji su narućivali šasije kod Rolls Royce-a, Renault-a, Auburn-a, Hispano Suiza-e, Peugeot-a ... a u automobilizmu je poznatija pod imenom boat tail.
Druga vrlo značajna ideja koju je Laborudette unio u svjet automobilskih karoserija bili su vetrobranski i stranski prozori brez tada uobičajenih debelih okvira, a poneki modeli uopšte nisu imali vetrobrana na prednjem djelu karoserije, odnosno bili su montirani na poseban mehanizam koji je omogučavao preklop vetrobrana prema naprijed. (za vrjeme drugog svjetskog rata tu je ideju više nego koristno iskoristio Willys).
Novost Labourdette naziva "Vutotal sistem" te sa njom daje eleganciju i otmjenost karoserijskim oblicima kod pojedinih modela. (Rolls Royce)
Tu ideju posebne montaže vetrobranskog stakla najviše je počeo koristiti Salmson ali i drugi su za svoje najelegantnije modele koristili taj metod ugradnje odnosno opremili karoserije potpuno bez stakala. Englezi su vrlo slićnu variantu kod svojih automobilskih modela počeli nazivati Drophead - šta god im to značilo.
Njegov prvi rad sa tim sistemom ugradnje stakla u karoseriju sa skoro neopaznim okvirima oko stakla bio je 1936.godine prikazan na Pariškom autosalonu - publika je bila oduševljena a karoseristi zapanjeni izradom Delage-ovog modela V12 Vutotal Aerodynamique.
Kompaniju Labourdette preuzima 1939.godine vrhunski karoserijski inžinjer Joseph Vigroux koji poslije drugog svjetskog rata nastavlja sa izradom vrlo rjetkih pojedinih karoserija iskljućivo po individualnim naruđbama, da bi 1952.godine izradili kod Labourdetta svoju poslednju karoseriju te zauvjek nestali iz svjeta automobilizma.
Veliki Jean - Henri Labourdette, zadnji iz porodice priznatih karoserista, umire bez naslijednika u Parizu u visokoj starosti 1972.godine.
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/TAMTAM/Labourdette_Delage_V12_Vutotal_1937_01.jpg)
Delage V12 Vutotal Aerodynamique
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/TAMTAM/Labourdette_Renault_torpedo_skiff_1924_01.jpg)
Renault Torpedo Skiff
Mercedes model 37 - jedan najljepših automobila sa skiff karoserijom
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/TAMTAM/DSCN4038.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/TAMTAM/DSCN4082.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/TAMTAM/DSCN4064.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/TAMTAM/DSCN4054.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/TAMTAM/DSCN4051.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/TAMTAM/DSCN4060.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/TAMTAM/DSCN4048.jpg)
Rolls Royce Phantom III Vutotal Cabriolet iz 1939.godine
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/TAMTAM/800px-1939_Rolls-Royce_Phantom_III_Labourdette_Vutotal_Cabriolet.jpg)
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Motto.jpg)
Ovu nekadašnju priznatu i vrlo cjenjenu karoserijsku radionu osnovao je 1932.godine Rocco Motto pod imenom Carrozzeria Rocco Motto na adresi Via Orta u Torinu, Italija.
Na svojemu je logotipu upotrebio oznaku CA-MO što je u stvari bila njegova teleprinterska adresa (da, tada su još bili teleprinteri). No njegove oznake su se menjale, pa je ponekad na logotipu firme koja je proizvela auto dodao samo slova CA-MO ili Carrozzeria Motto. Bio je poznat po izradi one-off kao i lakih trkaćih karoserija u malim serijama. U svoje najbolje dane isporućivao je karoserije za Ferrari, Cadillac, Delahaye, Fiat, Renault, Lancia, Salmson te još mnogo drugih.
Rocco se rodio 1904.godine u selu Rivarosa i za vrjeme prvog svjetskog rata ostaje bez roditelja. Kao mnogo drugih djećaka iz sela počeo se baviti obradom metala i svojim talentom i spretnošću postaje zapažen među obližnjim karoseristima i poćinje za njih izrađivati razne karoserijske sklopove da bi 1925.godine postao vođa karoserijske proizvodnje kod Martelleria Maggiora u Torinu. Siguran u svoje znanje otvara svoju radionu već spomenute godine te zapoćinje sa dobavom raznih karoserijskih djelova - najviše osnovnih školjki - za Pinninfarinu, Ghiu i Lanciu.
Bio je poznat po tome, da je dao izuzetnu važnost konačnom izgledu karoserija te vrlo preciznoj izradi te je koristio čiste, jednostavne i elegentne linje. Poslije povratka iz drugog svjetskog rata otvara novu, veću radionu na adresi Via Bardonecchia te se specializira za obradu aluminija. U dobu između 1946 - 1949.godine Motto postaje odgovoran za većinu karoserija firmi kao Alfa Romeo, Fiat, Cisitalia, Bandini te Ermini i njegova reputacije raste iz dana u dan.
Veliki uspjeh doživljava izradom karoserije za Cisitaliu D24 i 204 kao i za vrlo mali broj izrađenih karoserija za Lanciu Aprilia Sport u suradnji sa dizajnerom Gianni Basso-m. Dobiva naruđbe i od Talbot-Lago-a te Renault-a kao i od Jaguara, Delahaye-a (model 150 i 175) te MG-a. A potpisuje se takođe ispod izrade karoserija za trkaće modele Lancia Aurelia, kao i Siata Daina te Siata 208S.
Nad radom i već priznatim kvalitetom izrade za karoserije Motto se zainteresira sam veliki Enzo, pa naručuje kod njega izradu karoserija za Ferrari 166 Spyder, 195 Inter Coupe te 212 Export Coupe i Spyder. Uspjeh je bio garantovan i naruđbi nema kraja. Poćinju pristizati i sa druge strane Atlantika a na njega baca oko i Porsche koji je važio za vrlo nacionalno okrenutu firmu. Naručuju studiu za njihov 356B ali do konaćne realizacije nije došlo.
Početkom 60.-ih godina prošlog vjeka, kada je počeo interes za one-off i specialne trkaće karoserije drastično upadati, njegov sin Francesco koji je vodio firmu, odlučuje zauvjek zatvoriti vrata firme 1965.godine. Sam Rocco Motto, osnivač karoserijske radione umire u visokoj starosti 1996.godine.
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Motto_Ferrari_166_Spyder_1950_031S_04.jpg)
Ferrari 166 Spyder
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Motto_Ferrari_195_Inter_Coupe_0117S_1951_02.jpg)
Ferrari 195 Inter Coupe
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Motto_Ferrari_212_Export_0074E_1951_01.jpg)
Ferrari 212 Export Coupe
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Motto_Ferrari_212_Export_Spyder_1950_0094E_13.jpg)
Ferrari 212 Export Spyder
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Motto_Renault_Fregate_09.jpg)
Renault Freagate
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Motto_Salmson_2300_S_Le_Mans_1955_01.jpg)
Salmson 2300 S Le Mans
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Fleetwood2.jpg)
Nisu se samo na starom kontinentu radile karoserije, postojale su i firme na drugoj strani oceana, u takozvanom Novom svjetu kamo su na stotine tisuća ljudi i prije i poslije prvog svjetskog rata dolazili u potražnji za boljim životom. Tako su se tamo našli i ljudi iz naših krajeva i dvojica su više manje odgovorna za dio Američke automobilske karoserijske istorije.
Harry C. Urich (1867-1941) rođen u gradiću Kutztown, Pennsylvania, bio je sin Ivana Uhrić-a koji je (kao većina) dobio kod useljenja u Ameriku novo ime John te prezime Urich umjesto Uhrich. Otac Urich bio je po zanimanju kolar i izrađivao je koćije u nekoj tvornici. Mladi Urich se odlučuje da će biti kovač pa ide na ućenje u neku kovačnicu u Stouchsburg i poslije završenog šegrtovanja zaposli se u tvornici bicikla Acme Bicycle Co. u Reading-u koju je osnivao biznismen James Reber i koja se kasnija pretvorila u Acme and Reber Automobiles.
1902.godine Urich odlazi kod Fleetwood Foundry & Machine Company koja je bila locirana u blizina grada Fleetwood isto u Pennsylvaniji. Hartman i Johnson, osnivaći kompanije 1905.godine u novom pogonu sa imenom Reading Metal Body Company počinju sa izradom automobilskih karoserija (naravno drvenih i presvučene metalom) a Urich postaje knigovođa u toj kompaniji.
RMB Company sa sedamdesetak zaposlenih radnika izrađuje karoserije za firme Chadwick, Duryea, Garford te ostale male automobilske proizvođaće. Jedan od njihovih klienata, Garford, toliko je oduševljen njihovim proizvodima, da 1909. godine kupuje cjelokupnu firmu i seli je kod sebe u grad Elyria u Ohio. Urich i većina radnika ostaju bez posla, pa se poduzetni Urich odlučuje da zajedno sa prijateljima osnuju vlastitu firmu 1909.godine te ju nazivaju Fleetwood Metal Body Co. i lociraju ju u starom napuštenom mlinu E.M.Hill"s na rubu grada Fleetwood.
Osnivaći male radione, koja će vremenom postati njznačajnija Američka kompanija za izradu automobilskih karoserija bili su Harry C.Urich kao predsjednik i generalni direktor, Nicholas J.Kutz kao tajnik firme te Alfred Schlegel kao blagajnik i knjigovođa firme. Pošto je za osnivanje bilo potrebnih pet članova uprave, za članove uprave stave još dvojicu prijatelja: Schlegel-ovog brata Georga i fotografa Jacob Kern-a.
Kao dioničari sa svojim kapitalom u firmu ulaze Ellsworth Urich te Štefan Golubić (Stephen Golubics) emigrant iz Austrougarske (a znamo gde je sve tada bila) koji je bio veteran kod izrade drvenih karoserija. Svoja bogata iskustva dobio je sa radom kod renomiranih firmi iz Pennsylvanie poput Hoffman Schimer, Keystone Wagon Works, Biehls Carriage Works i Reading Metal Body Company - gdje je i upoznao Urich-a. Kasnije se pokazalo da je to bila najbolja odluka za početak rada firme.
Mala firma poćinje polako dobivati naruđbe a glas o kvalitetu njihovih karoserija (prije svega zbog Golubics-ovog imagea) brzo se širi, pa se tako djelomićno sele iz starog mlina u veće prostorije, da bi 1910.godine već imali u zakupu 20.000m2 proizvodnih prostora. Većanjem naruđbi 1912.godine sele se u bivše pogone firme RMB Company, da bi iste te dvije godine kasnije u cjelosti otkupili a zapošljavaju več više od osamdeset radnika u proizvodnji.
1919.godine kolićina naruđbi povećuje se toliko, da su primorani u izgradnju svoje vlastite tvornice koju otvaraju 1921.godine a mjesto glavnog direktora proizvodnje (koji je već do tada bio odgovoran u firmi za izradu karoserija) preuzima Golubics. Drugi značajni za razvoj kompanije bio je novodošli dizajner Ernest Schebera. Tvornica zapošljava više od tristo radnika te dnevno izrađuju do 80 raznih karoserija sa cjenama u rasponu od 1.800$ - 2.500$ za kabriolete te 3.000$-3.500$ za limuzinske.
Sve do prelomne godine kada većinu njihovih dionica na burzi kupuje Fisher Body Company koja je u vlasništvu General Motors-a, kod Fleetwooda isporučuju karoserije za ALCO, American Fiat, Benz, Biddle, Chadwick, Crane-Simplex, Daniels, DaVinci, Doble, Duesenberg, Ford, Fox, FRP, Hispano-Suiza, Isotta-Fraschini, Julian, Lafayette, Lancia, Lincoln, Locomobile, Minerva, Mercedes-Benz, Meteor, Owen Magnetic, Packard, Pierce-Arrow, Porter, Renault, Richelieu, Rolls-Royce, Stutz, SGV, Simplex a među privatnim narućiteljima koji su narućivali karoserije one-off (a te su imale sasvim drugaćije cjene) nađemo imena poput Theda Bara, Andrew Carnegie, Enrico Caruso, Hope Hampton, Harold Lockwood, Mary Pickford, Andrew Pierson, Rudolph Valentino, Cornelius Vanderbilt te Colonel Edward Howland Robinson Green (njegov sin Hetty Green je bio poznat kao "zmija Wall Street-a"). Među kupcima nađemo i Indijske maharađe, Japanskog cara, predsjednika Poljske a za predsjednika Herbert Hoover-a izrađivali su limuzine iskljućivo u kombinaciji crno-tamno zelene boje.
Prelomna se godina desila 1925.-e kada većinu dionica kompanije na burzi otkupuje Fisher Body Company koju je pod svojim okriljem imao General Motors. Fleetwood-ov osnivać i predsjednik upravnog odbora Urich sa većinom stare ekipe povlaći se u mirovinu a na mjesto generalnog direktora Fisher Body Company postavlja Schebera-a.
Od te godine karoserije za njihov Cadillac postaju glavni proizvod Fleetwood kompanije a kao dio Cadillac grupe vodstvo GM-a ga priključuje 1928.godine. Vanjskih naruđbi primaju sve manje a GM odlučuje, da ime Fleetwood poćinje upotrebljavati za najluksuznije Cadillac modele.
Kompanija radi sve dok ju 1930.godine GM kompletno ne preseli u Detroit a ime Fleetwood ostaje samo kao oznaka pojedinih modela. Kao samostalna kompanija Fleetwood te godine nestaje iz karoserijskog neba.
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/oo1915Fleetwood.jpg)
prve karoserije
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/prvatvornica.jpg)
prva prava tvornica
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/urichporedsvogaauta.jpg)
Urich ispred tvornice
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Fleetwood_Isotta-Fraschini_Tipo_8A_Roadster_1400_1924_01.jpg)
Isotta Fraschini 8A Roadster iz 1924
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/cadillac16v.jpg)
prospekt za Cadillac
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Fleetwood_Cadillac_V16_Coupe_1930_02.jpg)
Cadillac V16 Coupe 1929-1930
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/viotti.jpg)
Priča o karoserijskoj firmi Viotti počinje, kada 1921.godine Vittorino Viotti (1901-1956) zajedno sa kompanjonom Tolfo-m otvara svoju radionicu u blizini Fiat-ove tvornice koja je bila na Corso Dante, na adresi Via Ilarione Petitti, te zapoćinje za izradom karoserija za individualne narućioce koji su željeli imati malo drugačiji automobil od ostalih na poznatim šasijama.
Sa izradom vrhunskih karoserija firma Viotti & Tolfo ubrzo dobija renome odlićnosti i naruđbe pristižu u velikom broju. Tako 1930.godine otvaraju veći pogon za izradu karoserija na adresi Corso Stupingi 35 pod nazivom Societa Anonima Carrozzeria Viotti te zapošljavaju dvadesetak iskusnih radnika. Sve se to odvijalo u gradu Torino, Italija.
Svojim visokim renomeom ubrzo postaju malone tvornički isporućitelji karoserija za tvornice Fiat, Alfa Romeo, Bentley, Bristol, Delahaye, Lancia, Lanza, Studebaker, Siata te Maserati. Sami nisu posjedovalo vlastiti dizajnerski studio za kreiranje karoserija, nego su iskljućivo izrađivali vrhunske karoserije po zamislima vrhunskih karoserijskih dizajnera onog doba (kao recimo Vittorio Jano koji je nacrtao Alfa Romeo 8C a karoseriju je radio Viotti).
A kao prva firma u Italiji uveli su poluserijsku izradu obićnijih karoserija na tekućoj traci i to kao iskljućivo privatna neovisna kompanija.
Svojom opremom i vrhunskim znanjem te izradom time postaju najznaćajniji Fiat-ov partner te su više manje sve karoserijske izvedbe Fiat-ovih modela izašle iz radione Viotti. Naruđbe im se enormno povećaju, kad izrade karoseriju na osnovi šasije Siata za Mussolinijevog sina Vittoria koji je bio oduševljen sa izrađenom karoserijom.
Za vrjeme drugog svjetskog rata Viotti radi prvenstveno za Italijansku vojnu industriju a prije svega se odlikuju sa preuređivanjem modela Lancia Ardena za potrebe pešadije. Završetak rata ostavlja potpuno uništenu radionu sa svim strojevima na staroj adresi, pa Viotti krene od poćetka u unajmljenim Fiat-ovim prostorijama na Corso Bramante, da bi ubrzo izgradio sasvim novu tvornicu i počeo sa izradom na Corso IV Novembre. Poslijeratno doba donijelo je manje naruđbi od strane individualnih kupaca, pa se Viotti odlučuje izrađivati karoserije za dostavna vozila, koja su u ono vrjeme bila potrebnija nego sportski automobili.
Tako se rodila ideja za model Giardinette, ćije ime je u Italiji postalo opšti pojam za dostavno vozilo. Jednostavnu drvenu karoseriju koju su obložili metalom mogli su vrlo lako montirati na šasije Fiat-a 1100 i Lancia Aprillia te je kao sasvim novi model nuditi tržištu. Sa vremenom, karoserije postaju potpuno metalne. Odlićnim odzivom tržišta za taj model, kod Viotti-a zapoćinju i sa luksuznijim verzijama modela Giardinette a isto tako rade karoseriju za mali autobus Fiat 615, a nisu zaboravili ni na luksuzna vozila pa tako rade karoserije i za prestižnu Lancia Aurelia B51 te Alfa Romeo 8C 2500.
1951.godine pobeđuju na konkursu za izradu prvih 100 karoserija za model Lancia Aurelia B20 Gran Turismo te kasnije izrađuju i coupe verziju tog modela. 1956.godine Vittorino Viotti iznenada i neoćekivano umire (obdukciju nisu radili pa je uzrok njegove smrti ostao nepoznat) u svojoj 55.godini te vođenje firme preuzima njegov bratić Francesco Viotti koji se ponovo vraća ka izradi više sporskih karoserija za Fiat-ove modele a veliku pohvalu dobijaju za model 1500 koji je bio opremljen sa OSCA DOHC motorom.
Izrađivanje standardnih modela (među kojima je veliku pažnju privukao Fiat 1300 Milletrecento) kod Viotti-a se pod novim vodstvom uprkos brojnim tovrsnim naruđbama nerazumno smanjuje a sve se više okreću izradnji luksuznih karoserija.
No, ekonomska situacija u Italiji nije bila baš na strani te odluke, pa se naruđbe za tovrsne karoserije sve više smanjuju, da bi usljed manjka naruđbi i prevelikih zaostataka kod isporuke običnih karoserija firma Viotti 1964.godine neslavno zatvorila svoja vrata. Tvorničke prostorije preuzima Fiat da bi u njima poćeo sam sa izradom karoserija za svoje potrebe.
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/800px-1932_Lancia_Dilambda.jpg)
Lancia Dilambda
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Fiat_508_Balilla_1933.jpg)
Fiat 508 Balilla
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/800px-Alfa_romeo_8C_dizajnvittoriojano.jpg)
Alfa Romeo 8C
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Fiat_1100_Giardinetta_2.jpg)
Fiat 1100 Giardinetta
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Fiat_500_Giardinetta_3.jpg)
Fiat 500 Giardinetta
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/fiat13001500giardinetta.jpg)
Fiat 1500 Giardinetta
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/z1300-1.jpg)
Milletrecento
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Gurney_Nutting.jpg)
J Gurney Nutting & Co., Limited bila je poznata po tome, da je radila u glavnom karoserije, koje su bile izrađene po prethodnom dogovru među klientom i firmom u odnosu na njegove potrebe, želje i njegovu debeljinu novćanika, kakvu karoseriju želi. Jer te karoserije bile su sve drugo nego jeftine i nekvalitetne. U svojoj istoriji nikada nisu proizvodili serijske karoserije, pa tako ni dvije nisu jednake.
Svaka ima neku svoju posebnost, čak u automobilima koji su se proizvodili u većim brojevima i sa slićnim zahtjevama.
Firmu osnivaju u Engleskoj 1918.godine kao novo poduzeće Croydon-ovog društva proizvođaća karoserija, čiji je stariji partner bio i John Gurney Nutting (1871-1946) poznat po tome da je sa vladnim ćinovnikom Cresswell-om imao odlićne ugovore o suradnji za vrjeme prvog sv. rata. Sa proizvodnjom zapoćinju u starim napuštenim prostorijama Marlborough Carriage Works na adresi Oval Road u Croydon-u.
Prva Gurney Nutting karoserija prikazana je na London Motor Show-u listopada 1920.godine bez nekog većeg uspjeha i zanimanja za nju.
Sljedeće godine predstavljaju svoju sasvim novu karoseriju koju nazivaju - all weather body - i kod koje su se prvi put kod izrade automobilskih karoserija, stranski prozori smještali u vrata (kao što je danas uobičajeno). Naruđbe od strane privatnih kupaca poćinju masovno pristizati a kupci su se najviše odlućivali za Rolls Royce-ove šasije i motore.
Za vrjeme Uskrsnih praznika 1923.godine veliki požar uništava postrojenje firme u Croydon-u te Nutting seli izradu u nove prostorije bliže budućim kupcima i to u Elystan Street na području King"s Road Chelsea, London SW3.
Ovdje, na području koji je bio na glasu kao umjetnička kolonija, nova firma izrađuje jedne od svojih najupećatljivijih karoserija i dobiva renome vrhunskog karoseriste.
Kupnjom licence 1924.godine, za izradu karoserija po patentu Weyman Fabric Bodye"s, njihove karoserije postaju čvršće, lakše i još udobnije sa novim mogućnostima kod izrade a u kompaniju dolazi Škotlanđanin A.F.McNeil (1891-1965) kao glavni konstruktor koji je ispekao zanat kod firme Cunard, a njegovim dolaskom firma dobija vrsnog tehničko izuzetno podkovanog karoserijskog majstora.
Lipnja 1926.godine na šasiju Lanchester 21HP stavljaju karoseriju izrađenu po Weyman licenci i automobil isporučuju narućiocu - budućem Engleskom kralju George VI. Samo nekoliko mjeseci kasnije njegov mlađi brat naručuje kod njih karoseriju sa istim procesom izrade, no ovaj put na Bentley-ovi šasiji sa motorom od 6,5 litara.
Ubrzo dolazi ponovna naruđba sa Engleskog dvora od starijeg brata - ovaj put na Bentley šasiji ali sa motorom od 4,5 litre - od Edward-a, kasnije kad je abdicirao poznatiji kao Duke of Windsor, te karoseriju u kompaniji nazivaju - Prince of Wales - koja među krunanim glavama postaje pravi bestseler.
Sa tim modelima postižu reputaciju kraljevih dobavljaća automobilskih karoserija pa tako Gurney Nutting kompanija dobiva od Engleskog dvora takozvanu kraljevsku garanciju sa punim nazivom - Royal Warant for Motor Body Builders to His Royal Highness The Prince of Wales.
Kod njih su od tada dalje naruđbe krunanih glava cjele Europe nešto uobičajeno, no među klientima nalazimo i najbogatije osobe onog doba.
1929.godine za firmu Bentley izrađuju show model Speed Six Sportsman"s Coupe, koji izaziva nevjerovatni interes.
No karoserija za njega izrađena po licenci Weyman te sa specialnim postupkom poliranja dostiže cjenu u blizini neba, pa dobivaju samo nekoliko naruđbi. Među njima je i ona za Bentley-a koji se utrkivao sa vlakom - Blue Train.
1931.godine odlučuju koristiti više metala kod izrade automobilskih karoserija, te od 1932.godine dalje kod Nutting-a većinu karoserija izrađuju od metala, samo još tu i tamo poneku specialno naprave po licenci Weyman.
Baš te, 1931.godine, dolazi u firmu vjerovatno najneobićnija naruđba ikada kod njih - naime Malcom Campbell naručuje kod njih za svoj automobil, kojemu je jedina namjera bila rušenje brzinskog rekorda Blue Bird - metalnu karoseriju. Koju naravno izrađuju i znamo za rekord Blue Bird automobila.
Iste godine u kompaniju stiže mladi vrsni inžinjer John Blatchley (1913-2008) koji će u kompaniji odigrati vrlo značajnu ulogu.
Za vrjeme drugog sv.rata kompanija izrađuje desantne čamce, čamce za spasavanje kao i male patrolne brodice.
Poslije rata kompanija se preimenuje u Gurney Nutting Ltd, koju kupuje Jack Barclay te postaje dio njegovog budućeg koncerna. Kao direktor ostaje John Gurney Nutting, no usljed njegovog vrlo lošeg zdravstvenog stanja, - umire 10.veljače u 75.godini života - njegovo mjesto preuzima Blatchley a proizvodnja se preselila na adresu Lombard Road, Morden Road, Merton, SW19.
Naruđbe uslijed sasvim novih zahtjeva polako se smanuju, da bi u firmi zadnju karoseriju izradili 1952.godine, kad firma kao takva zatvara svoja vrata.
No pravo na ime imaju kod Rolls Royce-a, Bentley-a te Daimler-a i glavni stilista je kod tih kompanija ostao Blatchley, sve do svoje mirovine u 1969.godini.
Danas se mogu narućiti izvedbe tih karoserija, za RR, Bentley te Daimler, samo cjena .
Nekoliko njihovih radova
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/1933_Rolls-Royce_Phantom_II_Continental_Gurney_Nutting_Sedanca_DHC_-_green_-_fvl.jpg)
Rolls Royce Phantom II Sedanca
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/677px-Rolls-Royce_Phantom_III_Gurney-Nutting_v.jpg)
Rolls Royce Phantom III
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/800px-Rolls-Royce_Phantom_III_Gurney-Nutting_Tisch.jpg)
unutrašnjost Rolls Royce Phantom III
Blue Bird
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/793px-Sir_Malcolm_Campbell_at_the_wheel_of_the__Bluebird__with_crowd_1926_-_1936.jpg)
Bentley Speed Six Sportsman"s Coupe
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Bentley_Speed_Six_Gurney_Nutting_Coupe_1930_CHR0206_Pebble_Beach_2009.jpg)
Bentley Sedanca Coupe izrađen za Lady Rothschild
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/bentleysedancacoupe.jpg)
unutrašnjost njegovog prtljažnog prostora
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/sadrzajprtljaznik.jpg)
a ovako je Lady željela sedjeti
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/kabina.jpg)
Engleska glumica i pjevaćica Anna Neagle (1904-1986)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Annaneagle19041986.jpg)
za koju je izrađen ovaj Daimler Double Six
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/220px-Daimler_Double-Six.jpg)
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Real_Castagna.jpg)
Firmu Carrozzeria Castagna & Co., osnovao je Carlo Castagna 1849.godine u Milanu. Na poćetku novog stoljeća, Carlo se specializira za izradu modernih i neobičnih automobilskih karoserija koje su bile vrlo upečatljive u ono doba.
Kao recimo najneobićnija Alfa Romeo svih vremena - 40/60 Aerodinamico Castagna izrađenu na osnovi naruđbe grofa Ricotti-a 1913.godine, da bi ju preuzeo godinu kasnije. Izrađen je samo jedan primjer toga automobila, koji je danas u muzeju.
.
Carlov sin Ercole preuzima rukovanje firmom 1915.godine pa se odlućuje više za izradu vrhunskih luksuznih karoserija, a njegov (nažalost nedostignut) cilj je bio napraviti najveću Italijansku karoserijsku firmu. Vjerovatno bi mu uspjelo, da nije bila njegova poslovna politika u suprotnosti sa masovnom proizvodnjom.
Sredinom dvadesetih godina prošlog stoljeća zapoćinje više nego uspješnu suradnju sa genijalnim stilistima poput Francuza Jean Patou-a te Italijanom Vittorio-m Jano-m. Pored toga, kod Castagna-e skoro sasvim opuštaju izradu karoserije u kombinaciji drvo-metal, već se više okreću upotrebi čelika i aluminija za njihovu izradu.
Njegove zaista prekrasne karoserije na osnovi automobila poput Alfa Romeo, Lancia, Mercedes-Benz, Isotta Fraschini, Duesenberg, Hispano Suiza, Cisitalia, Fiat narućivali su filmske i glazbene zvjezde onog doba, uspješni biznismeni (među njima bio je i američki kralj novinske štampe Hearst), političari, kraljevske obitelji, prinćevi a među njima je bio i sam papa Pij XII.
Do poćetka drugog svjetskog rata Castagna više nego uspješno prodaje svoje luksuzne automobilske karoserije. Njihova politika bila je - ekskluzivni dobavljać po individualnim naruđbama odnosno u vrlo malom broju sličnih ali razlićitih u opremi - i tako nikada nisu napravili karoseriju po naruđbi neke od tvornica za veću seriju - htjeli su - i ostali su - eksluzivni karoserista. Najvjerovatnije je to bio jedini razlog, da nikada nije postao najveći.
No za vrjeme drugog svjetskog rata firma iz nepoznatih razloga nije aktivna a poslije rata nastavlja firma sa izradom luksuznih karoserija, no tadašnja vremena nisu bila naklonjena firmi Castagna i njihovom naćinu izrade karoserija.
Samo godinu dana prije konaćnog zatvaranja preuzimaju i poćinju sa izradom karoserija za Alfa Romeo 1900 SS no usled velikog zanimanja za automobil Castagna nije u mogućnosti izraditi te isporućiti veću seriju, a za skoro potpuni preokret u dotadašnjem naćinu rada je sad već prekasno, pa zbog vrlo malih individualnih naruđbi a prije svega zbog gubitka posla sa Alfa Romeo-m, Castagna zatvara svoja vrata 1954.godine.
No, ne zauvjek. Naime 1994.godine dva entuziasta, arhitekt Gioacchino Acampora i inžinjer Umberto Pietra kupuju od nasljednika sva prava, te oživljuju ponovo ime Castagna - koja sa starom nije imala ama baš ništa - osim logotipa - zajedničko.
Naime nova firma koja radi i danas, više se specializovala na tuning te potpunu preradu razlićitih automobila među kojima posebnu pažnju privlaći njihov Corvette Aznom te posebne karoserije za BMW-ovog Mini-a.
poćetak firme Castagna je bio u izradi koćija
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/300px-Spider_4R8_57.jpg)
da bi kroz godine postala mala tvornica
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Factory.jpg)
gdje se izrađuje bez ikakve sumnje najneobičnija Alfa Romeo svih vremena Alfa 40/60HP Aerodinamica
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Alfa40-60HP_Aerodinamica_1914_09.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Alfa40-60HP_Aerodinamica_1914_01.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Alfa40-60HP_Aerodinamica_1914_07.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Alfa40-60HP_Aerodinamica_1914_02.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Alfa40-60HP_Aerodinamica_1914_04.jpg)
Isotta Fraschini 8A Convertible Sedan
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Isotta-Fraschini_8A_Convertible_Sedan_1930_01.jpg)
Lancia Astura Dual Cowl Sport Phaeton
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Lancia_Astura_Dual_Cowl_Sport_Phaeton_1933_02.jpg)
Mercedes 770
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Mercedes_770_Grosser_1931_01.jpg)
Alfa Romeo 8C 2300 Drophead Coupe
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Alfa_Romeo_8C_2300_1933_01.jpg)
Alfa Romeo 6C 2300B Cabriolet
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Alfa_Romeo_6C_2300B_Cabriolet_1938_01.jpg)
Alfa Romeo 6C 2500 Berlinetta Sport
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Alfa_Romeo_6C_2500_Berlinetta_Sport_1939_01.jpg)
Alfa Romeo 1900 SS
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Alfa_Romeo_1900SS_1958_02.jpg)
a nova Castagna radi ovo
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Corvette_Aznom_2007_01.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Corvette_Aznom_2007_03.jpg)
Corvette Aznom
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Mini_Tender_2006_01.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Mini_Tender_2006_02.jpg)
Mini Tender
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Mini_Crossup_2006_01.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Castagna_Mini_Crossup_2006_03.jpg)
Mini Crossup
-
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Antem_zpsa9f3ba02.jpg)
Karoserista Antem bio je vodeći u periodu između dva svjetska rata kod izrade one-off (samo u jednom primjerku) karoserija. Jean Antem, rođen u Barceloni 1893.godine već kao mlad dolazi u Francusku i kod Van den Plas-a izučuje zanat, da bi 1919.godine u Levallois-u kod Pariza otvorio vlastitu karoserijsku radionicu a kasnije se seli u Courbevoie.
O njegovom životu praktično ništa nije poznato, no zna se iz nekih dokumenata, da je bio vrlo mrzoljubiva osoba, koja je najviše uživala sama sa sobom. Njegove su karoserije bile prava suprotnost - inovativne, moderne - neki kažu da su bile vesele - vrhunsko opremljene, koje su same od sebe pozivale da se u njih sjedne.
Njegove vrlo skupe, potpuno rućno izrađene one-off karoserije bile su najčešće stavljene na šasije Bentley, Bugatti, Talbot-Lago a prije svega Delahaye. Uprkos i poslijeratnom uspjehu, on iz nepoznatih razloga odjednom zatvara vrata svoje male firme 1955.godine, i zauvjek prestaje surađivati sa automobilskom industrijom.
Iz perioda 1919 - 1939 vrlo su rijetki očuvani primjerci, nešto više ih je iz perioda poslije drugog svjetskog rata, a i njih nema baš mnogo.
Nekoliko njegovih karoserija
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Antem_Talbot_Lago_T26_Cabriolet_1950_04_zps974a0ffa.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Antem_Talbot_Lago_T26_Cabriolet_1950_05_zps3042a0b7.jpg)
Talbot Lago T26 - 1950
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Antem_Delahaye_235_Coach_Decouvrable_1952_02_zps64b547d1.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Antem_Delahaye_235_Coach_Decouvrable_1952_01_zps04b26289.jpg)
Delahaye 235C - 1952
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Antem_Delahaye_148L_Coupe_1939_04_zps10d55505.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Antem_Delahaye_148L_Coupe_1939_02_zpsa990a5ef.jpg)
Delahaye 148L Coupe - 1939
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Antem_Bentley_3_1-2_Ltr_DHC_1935_01_zps1d13149d.jpg)
Bentley 3 1/2 Litre - 1935
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Antem_Bugatti_T101_Coupe_101504_1951_01_zps9d2d69c6.jpg)
(http://i788.photobucket.com/albums/yy161/qatras/COACHBUILDERS/Antem_Bugatti_T101_Coupe_101504_1951_06_zpsb13ab940.jpg)
Bugatti T101 Coupe - 1951
Da li vam jedan slići na jednoga koji je dizajniran kasnije ...
-
(http://s20.postimg.org/ko94td8zt/logo_1911.jpg) logo 1911-1934 (http://s20.postimg.org/x45un42bt/logo_1934.jpg) logo 1934-1937 (http://s20.postimg.org/nkw5tnetl/logo_1937.jpg) logo od 1937 dalje
Achille Vanvooren (dosta puta pišu pogrešno Van Vooren ili čak van Vooren) osniva 1910.godine u predgrađu Pariza imenovan Courbevoie, na adresi 12-16 Rue Pierre l’Homme malu radionu za izradu automobilskih karoserija i u relativno kratkom dobu dobija reputaciju vrhunskog karoseriste, koji je vrlo usko surađivao sa firmama kao što su Hispano-Suiza, Bugatti, Delage, Delahaye, Mercedes, Panhard & Levassor, Hotchkiss, Rolls-Royce, Bentley i mnogim drugima. Dok je proizvodnja karoserija ostala u Courbevoie-u, u Parizu na adresi 33 Rue Marbeuf otvara svoj salon automobila sa vlastitim karoserijama.
Najstariji do danas očuvani primjerci automobila sa Vanvooren karoserijom su Mercedes 38/70HP iz 1911.godine koji je rađen po naruđbi za Samuel Colt-a, naslijednika dinastije proizvođača oružja
(http://s20.postimg.org/n9epgvydp/Mercedes_38_70_HP_vanvooren_za_colta.jpg)
zatim Panhard & Levassor Typ X14 25HP iz iste godine (za danas nepoznatog narućioca)
(http://s20.postimg.org/ajah3sqfh/1911_Panhard_Levassor_X14_25hp_Vanvooren.jpg)
te Hotchkiss 55HP Roadster iz 1912.godine kojeg je naručila porodica LeBlanc iz južne Francuske i u čijem je vlasništvu sve do danas.
(http://s20.postimg.org/5lwwioogd/Hotchkiss_55_HP_Vanvooren_1912.jpg)
Nakon završenog prvog svjetskog rata, Achille Vanvooren se povlači iz svoje firme u mirovinu 1919.godine, a sve poslove u firmi prepušta svojemu dotadašnjem tehničkom direktoru Marius Joseph Daste-u i svojem zetu M.Guillemet-u koji 1923.godine uspiju dobiti licencu za izradu karoserija po sistemu Weymann - drvena konstrukcija presvučena vještačkom kožom - koju upotrebljavaju kod izrade karoserija za Hispano-Suiza H6 te Bugattije T43 i T44.
Njihova prva karoserija toga tipa za Rolls-Royce Phantom bila je stavljena na šasiju broj 27EF godine 1927, da bi 1929.godina bila prekretnica u firmi zbog sasvim novog načina pričvrščivanja karoserije na šasiju, koju je prvi upotrebio M.J. Daste uz pomoč svoga inžinjera i novog suvlasnika firme, Robert de Prandiere-a. Novi način pričvrščivanja koristio se pomoču gumenih izolatora (neke vrste silentbloka) koje je izrađivala firma Repusseau et Cie iz Lavallois-Perret-a, a sam sistem je patentiran od strane firme Vanvooren.
Prvi put predstavljaju taj sistem na Pariškom automobilskom salonu 1930.godine a sistem je privukao ogroman interes pa tako više od 40 proizvođača karoserija naručuje kod njih licencu za upotrebu njihovog Vanvooren/Daste patenta istoga dana.
Isto tako na Londonskom Olympia Motor Show izložbi iste godine njihov patent privlači enormno zanimanje, a ekskluzivnu licencu za trženje na tlu Engleske dobija firma Silent Travel iz Londona.
Vanvooren je već u rano doba svoga postojanja vrlo usko surađivao sa firmom Hispano-Suiza kod izrade karoserija za njihove šasije, a kad je M.J.Daste otišao iz Vanvoorena kod Hispano-Suize za direktora automobilske produkcije, 1932.godine, ta se suradnja samo povećala, pa je tako Vanvooren svojim karoserijama opremio više od trećine modela H26S, K6 te J12.
Dok je Daste "navijao" za Hispano-Suizu, Robert de Prandiere je više pažnje posvećivao Bugattiu, nešto i zbog toga pošto je bio uski prijatelj Dominique Lamberjack Jr.-a, koji je vodio Pariški ured Bugatti-a, pa su tako tipovi 47, 49, 50, 55, 57 te poneki model za Le Mans bili opremljeni Vanvoorenovim karoserijama u coupe ili kabriolet izvedbama, koje je naknadno po svojim idejama neke od njih preuredio Gangloff, koji je imao kod Bugattija poslijednju riječ kad su bile u pitanju karoserije koje nisu bile kućne kreacije.
Posao je više nego cvatao, naruđba je bilo dovoljno, a izradili su i poneku one-off karoseriju za Alfa Romeo (osnova 8C 2300) Mercedes-Benz (W 24, 29, 129), Cadillac, Alvis, Delahaye te Delage. Počeli su i sa sve većom upotrebom aluminija a isto su tako eksperimetirali sa tako zvanim streamline karoserijama, koje su sredinom i krajem 30-ih godina XX.stolijeća izludile tadašnje karoseriste, a sve to zbog firme Figoni & Falaschi koja je predstavila svoj model nazvan kap kiše za narućioca Talbot.
Ono što je odvajalo Vanvooren karoserista od ostalih jeste činjenica, da su oni pored toga što su ostali vrlo pedantni kod same izrade a u kreacijama elegantno konservativni, u istu su ruku smogli hrabrosti kod karoserijskih eksperimentiranja sa novim linijama i oblikama. Njihovi kupci znali su, da če uvijek dobiti nešto posebno i jedinstveno.
Za vrijeme drugog svjetskog rata tvornica Vanvooren u Courbevoieu bila je jako oštečena uslijed savezničkog bombardiranaja godine 1943 i tada su izgubili većinu karoserijskih nacrta, alata, strojeva itd, potrebnih za karoserijsku proizvodnju. No, nekako uspiju oživiti jako reduciranu proizvodnju 1947.godine, ali potražnja za vrhunskim luksuznim karoserijama poslije rata bila je vrlo mala do nikakva. Izrađuju poneku karoseriju za Rolls Royce, Delahaye te Bentley (njihov model Mk VI Coupe na šasiji broj B332LEY njihov je zadnji proizvod), da bi zauvijek zatvorili svoja vrata tvornice u Courbevoieu 1950.
Nekoliko njihovih karoserija
(http://s20.postimg.org/6ph0un93h/Rolls_Royce_Wraith_Faux_Cabriolet_Vanvooren.jpg)
Rolls Royce Wraith Faux Cabriolet
(http://s20.postimg.org/3wseocy4t/Bentley_Coupe_Vanvooren.jpg)
Bentley Coupe
(http://s20.postimg.org/gpgioa9ql/Bugatti_T57_Atalante_Vanvooren.jpg)
Bugatti T57 Atalante
(http://s20.postimg.org/a09z89oel/Bugatti_T57_Streamline.jpg)
Bugatti T57 Streamline
(http://s20.postimg.org/jm3jokfkd/Bugatti_T57_Vanvooren.jpg)
Bugatti T57 Cabriolet za Iranskog šaha Pahlavija
(http://s20.postimg.org/s5mxmbnwt/Hispano_Suiza_H6_C_Vanvooren.jpg)
Hispano Suiza H6C
(http://s20.postimg.org/hk32abhl9/Hispano_Suiza_K6_Vanvooren.jpg)
Hispano Suiza K6
(http://s20.postimg.org/f418wgzil/Hispano_Suiza_J12_Vanvooren.jpg)
Hispano Suiza J12
-
NEKAD SU LJUDI RADILI AUTOMOBILE!
-
izostavljene je još jedan slavni švabo...
Wilhelm Karmann GmbH
http://en.wikipedia.org/wiki/Karmann
Karmann nema nikakve veze s ovom temom, ovdje je riječ o radionicama koje su dizajnirale svoje, nezaboravne karoserije, dok je Karmann više-manje sve radio po tuđim dizajnima. Oni su nešto kao K Plus u svijetu auto dizajna, samo brend koji pakira proizvode drugih. Imali su neke sitne patente vezane za krovove na uvlačenje i ništa drugo značajno.
-
Jako lijepi posjetnik na automobile koje je dizajnirao veliki Philippe Charbonneaux.
http://leroux.andre.free.fr/charbonneau.htm (http://leroux.andre.free.fr/charbonneau.htm)
-
:drinks: Vrhunske Francuske karoserije, vecini potpuno nepoznate i daleke!! Zato su mi i interesantne!! :byeg:
-
Neke slike se više ne vide :resent:
Evo par poveznica na zanimljive stranice karoserista (Couchbuilders, Carrozzeria):
http://cinquino.free.fr/files/100_anni_di_fuoriserie/idx_mr/index.htm
http://auta5p.eu/lang/en/katalog/katalog.php
http://www.oldtimer.400.pl <- :thmbup: :thmbup: :thmbup:
http://www.classiccarcatalogue.com/0%20STRONA%20POCZ.html
http://www.carstyling.ru/en/car/
ova je dobra, na njemačkom, ali se treba ukucati naziv karoserista (ukucati u kućicu di piše Volltext i pritisnuti "puce" Suche)
Vrlo detaljna sa vrlo rijetkim slikama:
http://www.autolexikon-thyssen.de/index