Ako se kaže ''kromiranje'' - onda to treba biti kromiranje. Ne ''nešto sjajno izgleda dobro'', nego kad uloviš kromirani komad u ruku on mora izgledati - ne znam...
Kromirano.
Znači...
Niklovanje nije kromiranje iako kad vidiš neki komad ''da je kromiran'' pa kažeš ''nije loše...''.
Kromiranje bez ''podloge'' nije kromiranje i ono što je najbitnije, čak i ako se BAŠ kromira ''sa kromom'' onda je i
debljina samog nanosa kroma - jako bitna kao i
koji se krom koristi. Kolega Alfa Veloce je to već spomenuo.
Slično kao i sa lakiranjem. Ako uzmeš komad lima i prešpricaš ga sa sprejom - dobiti ćeš ''lakirani lim''.
No, ako na taj isti lim prvo naneseš špric kit, pa filer, pa pripremiš ''ko staklo'' i onda lakiraš ''onako kako se lakirati treba'' - onda se ta dva lima razlikuju ''dan i noć''.
Kod kromiranja - bez ''debele bakrene podloge'' (ajmo reći da je uglavnom podloga od bakra) nemaš onaj ''dubinski sjaj kroma''.
Ako je niklovano - onda je taj ''sjaj'' i sama površina ''na oko tanka'' i ima drugačiji odsjaj.
Oni ''chrome sprejevi'' i slični ''krom supstituti'' nisu ni blizu kromu. Da izgleda dobro, ako se dobro napravi - izgleda. Ali to NIJE kromirano, niti liči na ono što krom treba biti i kako kromirani predmet treba izgledati.
Znači - kad ti uzmeš branik koji je kromiran - on mora imati onaj ''prst debeli sjaj'' i površinu koja se toliko jasno zrcali bez ijedne ''pikice'' ili crtice i u kojoj se tvoj obris vidi doslovce kao u ogledalu. E TOOOO je kromirano. Sve drugo je ''luk i voda''.
I ono što je najbitnije - postojanost.
Ako se ne pripremi dobro - kromirani (ili niklovani) sloj se počinje ili ljuštiti ili na neki drugi način degradirati.
Eto... Toliko o kromu. Znam da je sve ovo sada nekome filozofija, ali... Vidio sam kako ispadaju neki komadi, a koji su plaćeni ciframa koje baš i nisu male
) i to izgleda koma.
