Karavan, al Mk2, 1990a godina u biti Mk2 facelift. Hatch mu je čisti Mk2, hauba ide skroz između svitala i doli je mala lajsna, kod facelifta hauba ide do vrha svitala, a između njih je ova rešetkasta maska i doli opet lajsna. I prednji branik ima manje razlike.
Šta se tiće samog auta, u vrhunskom je stanju (za godine). Toliko, da nam je obojici žao rastavit je kao donatora.
Ok, nisam se raspričao kad san stavio post, evo sad story time:
Za auto sam saznao od prijatelja. Samo mi je reka da piše na njoj 2.0i, al da nezna šta je, jel DOHC ili Pinto. Ja san računa, ako je pinto 2.0 EFI, da ga izvadim i pripremim za svoju plavu za nekad u budućnosti ubacit, al na karburatore, a struju, usis, ECU, injektore i ostalo ostavim bratu jer je planira radit turbo pinta (još nije isključena opcija, al ne možemo nać komplet struju i EFI usis od Pinta).
Prijatelj je nabavio broj od čovika, i sutradan smo ošli nas dvojica pogledat.
Kad san doša, prva stavka mi je bila pogledat pod haubu, i iskreno malo sam se razočara kad san vidio DOHCa, al rekoh kad san već doša, pogledat ću auto dobro.
Ulili gorivo, stavili akku, i nakon 5 verglanja DOHC se vratio u život, nakon 3+godine ležanja (zadnja rega bila 2015e).
I bio san već u startu impresioniran kako auto ne štuca, drži ler uredno i lipo i mirno radi.
Pustili smo je da odradi 10 minuta u mistu da dođe sebi, izvukli je na dvorište, napumpali gume (koje su začudo jako dobro držale, samo malo smo ih napumpali) i bilo je vrime za test.
Napravio san prvih 100 metara lagano, a onda je vrime bilo za stress test
Par hard launcha, razvlačenja prva druga treća, i jedina mana koju san naša je da je lamela pri kraju. Motor radi zdravo, vuče bez jebemti, ne grije se, ne puše crijeva. Malo trese na kočenju, al to za Sierru nije ništa čudno, nauči se čovik živit sa tim. U svakom slučaju, auto je bilo dobro čuvano i održavano, mehaničko stanje 8/10, karoserijski isto 8/10.
Zahvalio san se čoviku i reka da ću razmislit.
Nakon dugog razmišljanja i činjenice da ne želim ubacivat DOHC u Mk1, ja sam odusta. Al u raspravi sa bratom smo skužili da on more iskoristit puno toga (haubu, farove, prednji branik, prednje siceve i armaturu, itd) pa ju je on odlučio uzet.
Nazvali čovika, otišli po auto. Na putu nazad mi je prirasla srcu, a i nakon cijelodnevnog vozanja i jematve u koju smo je odmah vozili prirasla je i bratu k srcu. DOHC nas je ugodno iznenadio. Tako da je trenutno sve još na razmatranju.
Skužajte na dugom postu, volim aute, pisat o njima i pisat svoje doživljaje o njima :)
